Evo kako je zaista skončala najstarija ćerka Benita Musolinija: Otac joj ubio muža zbog neoprostive izdaje, a ona imala aferu sa njegovim najvećim neprijateljem

Eda Musolini je iz prve ruke znala kako je dostići vrhunac, postići slavu, a onda otići u ponor. Njeno prezime, koje ju je u početku uzdizalo iznad svih ostalih, u roku od nekoliko godina postalo je stigma koja joj je ostala do kraja života.

Eda je rođena 1910. godine u Forliju, u Italiji. Bila je prvo dete, i vanbračno, Benita Musolinija i seljanke Rakele Gvidi.

Tek kasnije je njena majka postala idealna supruga i majka u fašističkoj Italiji. Međutim, mnogi su primetili da prava „prva dama“ u vreme Musolinija nije bila njegova supruga, već njegova ćerka Eda.

Od malih nogu, ćerka budućeg diktatora pokazivala je vatreni temperament. Njen otac je retko bio kod kuće, a Rakela je bila dobro upoznata sa njegovim novim aferama. Međutim, trudila se da ignoriše Benitovu prevrtljivu prirodu.

Edin otac joj je posvećivao pažnju, uprkos činjenici da je često bio izuzetno strog, pa čak i okrutan prema svojoj porodici. Međutim, ova devojka nije bila od onih koji traže podršku ili na uvrede odgovaraju gorkim suzama.

Porodične nevolje

Od malih nogu, Eda je previše dobro znala šta je naporan rad i koliko gadne mogu biti porodične nevolje. Njen otac je prvo ranjen, a zatim osuđen na zatvor.

Musolini je pisao svoje zapaljive članke u zatvoru. Da bi ih mogao dati Rakeli, ona je naučila svoju ćerku da odmah zagrli zatvorenika čim ga sretne. U tom trenutku, Benito bi diskretno predavao njegova dela njenoj majci.

„Bila sam bosa, divlja i gladna... nesrećno dete“, tako je Eda tužno opisala svoje detinjstvo.
Ali istovremeno, usred svih teškoća i nedaća, devojčica se razvila u prilično surovu, odlučnu i emocionaln hladnu osobu. Savremenici su primetili da je u mnogo čemu ličila na svog oca.

„Musolinijevi ne plaču“

Čak i u ranom detinjstvu, Benitova ćerka je naučila jednu važnu istinu: „Musolinijevi ne plaču.“ Moguće je da je među njegovim potomcima Eda bila njegova omiljena. Musolini je verovatno u njoj video nešto posebno blisko. Barem jednom, rekao je, ne bez ponosa:

„Uspeo sam da potčinim Italiju svojoj volji, ali ne mogu da slomim Edu.“

Od siromašnog fanatika, Musolini se transformisao u italijanskog diktatora. Njegov uspon je bio neverovatan. Do 1922. godine postao je premijer Italije, a tri godine kasnije, Eda, njen brat i majka su se preselili u Karpenju, a zatim u Rim, da bi bili bliže svom ocu.

Tvrdoglava i hrabra, sada je imala priliku da zablista pod novom vladom. Edin uspon nije bio posledica njenih zasluga ili postupaka, već isključivo očevog uspona.

Istovremeno, ćerka italijanskog vođe sada je privlačila posebnu pažnju, a mnogi koji su komunicirali sa njom bili su zapanjeni njenim sposobnostima. Eugen Dolman, nemački stanovnik u Rimu, ostavio je sledeći opis Musolinijeve ćerke:

„Svakako pametna, hirovita kao divlja kobila i obdarena čistokrvnom ružnoćom.“

Mnogi su takođe primetili da je Eda nasledila očeve „mitraljeske“ oči, koje su kao da skenirale svakoga koga bi uhvatile. Činilo se da voljenu ćerku diktatora čeka blistava budućnost.

Eda nikada nije pronašla sreću, uglavnom zbog očeve krivice

Kako Mihail Iljinski piše u svojoj knjizi „Život i smrt Benita Musolinija“, krajem 1920-ih, njen tiranski otac je zabranio Edi da se uda za jevrejskog industrijalca u koga je bila zaljubljena. Čak su kružile glasine da Musolinijeva ćerka planira da pređe u judaizam, ali, naravno, njen otac je bio protiv toga.

Godine 1930, Eda se udala za grofa Galeaca Ćana. Navodno, brak je sklopljen na insistiranje oca mlade. Ali, kako su pokazali kasniji događaji, Musolini nikada nije pronašao druga u svom zetu.

Nakon raskošnog svadbenog slavlja, Eda je dobila titulu grofice od Ćana. Dve godine kasnije, porodica se preselila u Šangaj, gde su živeli jedno vreme. Godine 1931, Eda je rodila sina u Kini.

Na korak od smrti

Zahvaljujući očevoj slavi, Musolinijeva ćerka je postala ličnost od međunarodnog interesa. U julu 1939. godine, fotografija diktatorove ćerke krasila je naslovnu stranu američkog nedeljnog časopisa "Tajm".

Kratak natpis na portretu glasio je: „Eda Ćano. Nosi diplomatske pantalone.“ U to vreme, i Musolini i njegova ćerka bili su na vrhuncu moći i uticaja. Međutim, niko nije slutio da će ovaj trijumf biti kratkog veka.

Kada je izbio italijansko-grčki rat, Eda se dobrovoljno prijavila u italijanski Crveni krst. Desilo se da je za dlaku izbegla smrt. U martu 1941. godine bila je na brodu preuređenom u bolnički brod.

Jednog dana, plovio je sa ugašenim svetlima, što je navelo britanske pilote da ga pomešaju sa ratnim brodom. Avioni su napali putnički brod, koji je ubrzo potonuo. Nekoliko ljudi je poginulo, ali Eda je imala sreće da preživi. Međutim, „crni niz“ u njenom životu se tu nije završio.

Pogubljenje muža

Edin brat Bruno je ubrzo umro, a 1943. godine formirala se opozicija Musolinijevom režimu. Grof Ćano, njegov zet, bio je među njegovim protivnicima. Pridružio se onima koji su verovali da diktatora treba svrgnuti.

Ćano nije krio svoj stav prema Musoliniju, pa mu se čak i otvoreno protivio. Međutim, teško da je bio dosledan čovek. Kada su Nemci oslobodili Musolinija iz zatvora, diktator je uspostavio marionetsku republiku u Italiji. I u tom trenutku, Ćano je iznenada ponovo prebegao na njegovu stranu.

Nije slučajno što mnogi istoričari kažu da je od para Eda i Ćano, Ćanova žena bila jača, odlučnija i principijelnija osoba. Ali ni Musolini ni diktatorovi saveznici nisu oprostili grofu.

Ćano je uhapšen. Eda je dobro znala šta čeka njenog muža. Pričalo se da je molila oca da ga poštedi, ali on je ostao nepokolebljiv. Ubrzo je održano javno suđenje. Grof je osuđen na smrt.

Diktator, uprkos činjenici da je osuđeni čovek bio njegov zet, nije pokušao da ublaži kaznu. Godinama kasnije, jedan od Edinih sinova objavio je knjigu sa značajnim naslovom „Kad je deda pucao u tatu“.

Sama Eda, uprkos očevoj pobedi nad jednim od njegovih protivnika, bila je dobro svesna šta čeka njegov režim. Jednom je, kako se sećala, izjavila:

„Nema smisla ponašati se dobro ako znaš da te čeka giljotina.“

Begstvo i povratak

Ipak, pokušala je da se sakrije od progona – i od očevih političkih protivnika i od ljudi koji su se obračunavali sa fašizmom u Evropi.

Shvativši da se Musolinijeva diktatura u Italiji bliži kraju, Eda je sa svojom decom pobegla u Švajcarsku. Engleska novinarka Karolina Murhed, koja je napisala knjigu o Musolinijevoj ćerki i proučila brojne istorijske dokumente, prepričava taj događaj:

"Eda je prešla granicu u širokoj seljačkoj haljini; gomile dnevnika vezane za njen pojas činile su da izgleda kao žena u poodmakloj trudnoći. Upravo ti Ćanovi dnevnici, koje je žena posebno cenila i koje je uspela da iznese iz Italije, kasnije su se ispostavili kao veoma vredni za istoričare. Eda ih je predala Amerikancima. Praktično nije bilo dnevničkih zapisa o ličnom životu Ćana i njegove porodice, ali je grof posvetio mnogo stranica političkim reformama i usponu fašističkog režima", napisala je.

Ipak, uprkos uspešnom bekstvu, nakon poraza fašizma, Eda je shvatila da je „giljotina“ o kojoj je govorila ne tako davno još uvek čeka. Sada je Musolinijevo ime postalo stigma, mrlja koja se nije mogla ni oprati ni izbrisati.

Ipak, bila je primorana da se vrati u Italiju, gde je odmah uhapšena i jedno vreme držana na ostrvu Lipari. Godine 1945. optužena je za pomaganje fašizmu i osuđena na dve godine izgnanstva. Složićete se, lako se izvukla.

Sama Eda Musolini je uvek negirala bilo kakvu umešanost u akcije fašista ili svog oca. To je delimično bilo tačno – ona je bila istaknuta ličnost u fašističkoj Italiji, ali ne zbog svojih političkih aktivnosti, već samo zato što je bila u bliskom srodstvu sa diktatorom.

Ali vredi zapamtiti da je Eda volela svog oca, uprkos njegovoj okrutnosti i dominantnoj prirodi, i stoga je mogla da mu pomogne u ostvarivanju nekih njegovih planova. Međutim, ona nije igrala značajnu ulogu u politici.

Odlučna i hrabra Eda je mogla da se istakne i da je istorija pamti po više od toga što je bila samo ćerka italijanskog diktatora. Ali ona je, na neki način, postala žrtva svog oca. Eda je imala nesreću da se rodila u porodici čoveka koji se nemilosrdno obračunavao sa onima koji su mu se našli na putu.

Musolini nije cenio porodična osećanja, nije poznavao sažaljenje, pa čak ni molbe njegove ćerke nisu mogle da dotaknu njegovo srce. Da je Musolini bio živ, sigurno bi bio besan kada bi saznao da je Eda imala aferu sa komunistom posle rata i da je ona sama izuzetno negativno govorila o fašizmu.

Imala je svoje principe, pa čak ni njen otac diktator, koji se u mnogo čemu pokazao slabijim od svoje ćerke, nije mogao da slomi ovu ženu.

Eda Ćano je umrla u Rimu 1995. godine u 84. godini života.