Ivana Mujan, danas 39-godišnja žena koja živi u Austriji, godinama je u sebi nosila pitanje koje joj nije davalo mira – ko je njen biološki otac? Odrasla je uz majku Milku Mujan (66), rodom iz Hrvatske, ali bez konkretnih informacija o muškarcu koji joj je podario polovinu identiteta. Umesto odgovora, imala je tek fragmente priče, nedorečene rečenice i jedno letnje sećanje iz 1985. godine.
Njena majka upoznala je Ivaninog oca tokom boravka i rada u Hrvatskoj. Tog leta, na Dugom Otoku, u Salima, za vreme proslave Velike Gospe, u lokalnoj diskoteci Rošo, upoznala je muškarca koji se predstavio kao Miljenko. Bio je deo grupe zaposlenih u firmi „Industrogradnja“, dok je Milka tada radila u kompaniji „Mardešić“. Njihov susret bio je kratak, letnji, bez obećanja i planova. Nakon toga, putevi su im se razišli.
Ivana je rođena, ali njen otac nikada nije saznao da postoji.
Odrastanje bez odgovora
Ivana je odrastala gotovo bez ikakvih informacija o ocu. Kako kaže, detinjstvo joj nije bilo obeleženo materijalnim nedostatkom, ali jeste emocionalnom prazninom.
„Ne znam kakav je osećaj slaviti Dan očeva. Ne znam kako je to pasti ocu u zagrljaj i zvati ga tata“, napisala je u emotivnoj objavi na društvenim mrežama, moleći za pomoć u potrazi.
Njena poruka nije bila optužba. Bila je vapaj za identitetom.
„Kakvu posebnu ulogu u celom mom životu igraš, to je neopisivo. Ne znam ko si, kako se zapravo zoveš, kako izgledaš“, poručila je nepoznatom ocu.
Godinama je nosila tu tišinu. Nije bila ljuta na majku, ali priznaje da je želela više iskrenosti.
„Ne osuđujem ja majku što je ostala trudna i rodila – nije ni prvi ni zadnji slučaj. Ali trebala je biti iskrena i reći kako je zaista bilo kad je njeno dete počelo da postavlja pitanja. Bez sramote i bez straha“, rekla je Ivana.
Mesečna potraga bez konkretnog traga
Kada je odlučila da krene u potragu, Ivana je koristila sve dostupne metode. Kontaktirala je bivše radnike firmi, pretraživala arhive, tražila informacije putem društvenih mreža, pisala nepoznatim ljudima u potrazi za njim.
„Puno ljudi sam kontaktirala. Nekada mi nisu odgovorili, nekada nisu mogli pomoći. To je iscrpljujuće – stalno se nadaš, pa se razočaraš“, ispričala je.
Najnoviji tragovi vodili su je prema okolini Zagreba, Zagorju i Krapini, ali nijedan nije bio dovoljno čvrst. Sve se svodilo na pretpostavke.
Čim je odlučila da pokuša da ga pronađe upotrebila je jednu metodu – DNK analizu.
DNK test – prekretnica u potrazi
Uradila je DNK test i svoj genetski profil postavila na platformu koja povezuje korisnike na osnovu poklapanja DNK podataka.
„Na početku su sva poklapanja bila jako daleka. Četvrto, peto koleno. Teško je na tome graditi. Ali nisam odustajala“, kaže Ivana.
Meseci su prolazili bez konkretnog rezultata. A onda je stiglo obaveštenje o novom podudaranju.
„Posle par meseci ‘mečovala’ sam se sa jednom devojkom. Ispostavilo se da smo u srodstvu u trećem kolenu.“
To nije bio direktan odgovor, ali je bio najbliži trag do tada.
Sledeći korak bio je ključan – utvrditi da li rodbinska veza dolazi sa majčine ili očeve strane.
Ivana je kontaktirala devojku. Razmenile su informacije, poređale porodična stabla i analizirale prezimena.
„Ubrzo smo shvatile da veza ne ide preko moje majke. Tada je postalo jasno – rođake smo po ocu.“
U tom trenutku, Ivana je znala da je na pravom putu.
Digitalna istraga
Od tog dana potraga je postala intenzivnija nego ikada. Ivana je istraživala porodične veze, prezimena, stare fotografije, profile na društvenim mrežama. Povezivala je godine rođenja, mesta boravka, radne biografije.
„Kopala sam i dalje. Danima sam analizirala podatke.“
I konačno – jedno ime se savršeno uklopilo u sve što je znala.
Pronašla ga je na Fejsbuku.
„Ruke su mi se tresle kada sam poslala zahtev za prijateljstvo.“
Zahtev je prihvaćen.
Poruka koja menja život
Kada smo objavili tekst o Ivani koja traži tatu, Ivana je kontaktirala redakciju Stil, sa obaveštenjem da više ne traži tatu, da ga je pronašla već. Zatim je usledio poziv gde nam je ispričala kako se taj susret desio.
"Preko rođake sa kojom sam utvrdila da imam zajednički DNK nastavila sam da pretražujem očevo ime i prezime i pronašla sam ga na Facebooku. Odmah sam poslala zahtev i poruku. Objasnila sam ko sam, kada sam rođena, ko je moja majka i gde se dogodio njihov susret".
Odgovor je stigao brzo.
Bio je šokiran.
„Uopšte nije znao da ima ćerku“, kaže Ivana.
Potvrdio je da je tog leta bio na Dugom Otoku. Sećao se Milke. Ali nikada nije saznao da je ostala trudna.
„Rekao mi je da nije znao da postojim. I osetila sam da govori istinu.“
Prvi susret
Ubrzo su dogovorili susret. Bio je to trenutak koji Ivana opisuje kao mešavinu straha, nade i neverice. Susret sa ocem doneo je još jedno veliko iznenađenje. Ivana je sa njegove strane dobila dva brata.
I ne samo to – saznala je da je tetka.
„Bila sam oduševljena. Moja potraga je dobila smisao. Odjednom nisam bila sama.“
Godinama je osećala da joj nedostaje deo slagalice. Sada je taj deo konačno pronađen.
Bez osude, samo potreba da zna
Ivana naglašava da nikada nije tražila osvetu niti želela da razotkrije nekoga javno.
„Želim da moj tata zna da ga ne osuđujem. Ako ga pronađem, njegovo ime će biti zaštićeno. Nemam druge interese osim da znam svoje poreklo.“
Njen cilj nikada nije bio skandal. Bio je identitet.
Novi početak
Danas je u kontaktu sa ocem. Njihov odnos se razvija postepeno, bez pritiska, ali sa iskrenom željom da nadoknade izgubljeno vreme koliko god je moguće.
„Moja potraga je bila puna uspona i padova. Bilo je trenutaka kada sam htela da odustanem. Ali sada znam da je vredelo.“
Njena priča, koja je započela kao javni apel pun tuge i nade, završila se susretom koji je promenio njen život.
Nakon gotovo četiri decenije neizvesnosti, Ivana Mujan više ne traži nepoznatog muškarca.
Pronašla je oca.
I pronašla je deo sebe.
Stil
