Žena koja je oteta kao beba pre 51 godinu pronađena je zahvaljujući DNK analizi koja je razotkrila misteriozni slučaj nestanka. Kad su kockice počele da se slažu, doživela je šok – živela je na samo 20 minuta udaljenosti od svoje biološke majke, polusestara i polubraće. Njeno ime i identitet dugo su bili nepoznati, a porodica nije prestajala da je traži. Nauka je, nakon više od pet decenija, konačno spojila izgubljene delove ove priče.
Melani Volden iz Teksasa nije mogla ni da pretpostavi da je rođena kao Melisa Hajsmit, da je oteta kao beba i da žena uz koju je odrasla nije njena biološka majka. Saznala je to kad je ušla u šestu deceniju života, zahvajujući DNK testu i upornosti njenih bliskih rođaka koji nikada nisu prestali da tragaju za otetim detetom iz porodice.
Alta Apantenko bila je mlada samohrana majka koja je vredno radila kako bi izdržavala svoju dvanaestomesečnu ćerku Melisu Hajsmit. Kao i drugim mladim majkama, i Alti je bila potrebna bebisiterka. Uradila je ono što su ljudi radili 1971. godine – objavila je oglas u lokalnim novinama, tragajući za osobom koja će voditi računa o njenoj devojčici.
"Oteta sam kao beba"
Jedna žena ju je pozvala. Delovala je ljubazno, profesionalno i pouzdano. Ponudila je da pazi Melisu i rekla da će doći po dete direktno iz stana. Alta je morala da radi. Pristala je.
Ali kada je žena stigla, Alta nije bila kod kuće. Njena cimerka je otvorila vrata, videla ženu koja je delovala pouzdano i predala malu Melisu – plave kovrdže, svetle oči, tek dovoljno stara da izgovori cele rečenice. Žena se nasmejala, uzela dete i otišla.
Nikada više nije viđena. I Melisa takođe.
Kada je Alta došla kući i shvatila šta se dogodilo, bilo je prekasno. Žena koja je odnela njenu ćerkicu nije bila dadilja. Bila je otmičarka. Melisa Hajsmit je nestala. Policija je raspisala potragu. Novine su bile prepune priča o nestaloj devojčici. Izveštaji o nestalim osobama kružili su celim Sjedinjenim Američkim Državama. Ali 1971. godine, pre Amber Alerta, pre nacionalnih baza podataka, pre interneta - oteto dete moglo je jednostavno da nestane.
"Majka je verovala da će me pronaći"
Prolazile su godine, pa i decenije, a Alta nikada nije prestala da traži svoju ćerku. Udala se ponovo, imala još dece, ali svakog 23. avgusta palila je sveće za Melisu koju je izgubila. Čuvala je njene fotografije. Obraćala se ne samo policiji, već i vidovnjacima – svima koji bi, kako je mislila, mogli da pomognu.
Svake godine, Melisini braća i sestre slavili su njen rođendan u odsustvu – rođendansku proslavu za duha, za sestru koja je mogla da bude bilo gde i bilo ko, možda čak i da ne zna svoje pravo ime.
Posle 40 godina od raspisivanja potrage, većina ljudi verovala je da je Melisa Hajsmit mrtva. Ali njena majka Alta nikad nije htela da poveruje u to. "Majka zna", govorila je uporno. "Majka zna."
Šokantni rezultati DNK testa
A onda, 2022. godine, sve se promenilo. Ne zbog policijskog rada. Ne zbog svedoka. Ne zbog priznanja. Jedan od Melisinih rođaka – koji je i dalje tražio decenijama – poslao je uzorak DNK kompaniji 23andMe. Nadao se odgovorima, čak i posle pet decenija od Melisinog nestanka.
Rezultati su pokazali genetsko podudaranje - ono za koje se verovalo da ne bi trebalo da postoji. Žena po imenu Melani Volden, koja živi u Fort Vortu, delila je DNK sa porodicom Hajsmit.
Porodica je zapanjeno gledala rezultate. Da li je moguće? Posle 51 godine?
Kontaktirali su Melani i objasnili situaciju: beba po imenu Melisa oteta je 1971. godine, a DNK je sugerisao da bi Melani mogla da bude ta beba.
Melani je bila zapanjena. Odrasla je u Fort Vortu – manje od 20 minuta od mesta gde je njena biološka porodica decenijama tragala za njom. Odgajana je pod drugim imenom, sa novim identitetom i, očekivano, izmišljenom pričom o rođenju.
Njeno detinjstvo bilo je teško. Žena koja ju je odgajala – za koju je mislila da je njena majka – bila je stroga i nemarna. Melani je oduvek osećala da nešto nije u redu, ali nije ni slutila da je ukradena. Zapravo, bila je prodata za 500 dolara ženi koja ju je podigla.
Dirljiv susret sa porodicom
Ceo Melisin identitet bio je izbrisan. Odrasla je doslovno nekoliko blokova od svoje prave porodice, a niko od njih to nije znao.
Sastanak se desio u novembru 2022. godine Alta Apantenko, sada Alta Hajsmit, imala je u tom trenutku 74 godine. Nije videla ćerku otkako je Melisa prohodala.
Kad su se srele, preplavile su ih emocije. Više od pola veka razdvojenosti svedeno je u jedan trenutak. Alta je držala ćerku koju je izgubila, ćerku za koju nikada nije prestala da veruje da je živa.
Melisa, koja i dalje koristi ime Melani, upoznala je braću i sestre za koje nikad nije znala da postoje. Saznala je za porodicu koja je pola veka slavila njen rođendan. Videla je fotografije sebe dok je bila dete, a za koje takođe nije znala da postoje.
Verovalo se da je žena koja ju je otela bila mrtva mnogo pre nego što je Melisa pronađena. Zbog toga krivične prijave nisu mogle da budu podnete. Prave pravde i kazne za otmicu i prodaju deteta nije bilo. Ali, Melisa je posle 51 godinu bila kod kuće, u svojoj biološkoj porodici.
Melisa Hajsmit živela je na 20 minuta udaljenosti od svoje porodice više od pola veka. Prolazila je pored njih na ulici, kupovala u istim prodavnicama, šetala istim stazama. Da je DNK test postojao 1971. godine, Melisa bi bila pronađena odmah. Umesto toga, izgubila je pola veka - čitav jedan život zbog nečije pohlepe i beskrupuloznosti.
Jedna žena je 1971. otela dete, a 2022. nauka je vratila Melisu kući. Njena majka nikada nije prestala da veruje da je Melisa živa. Uporno je ponavljala da će pronaći svoje dete, iako nije mogla ni da nasluti na koji način će se to dogoditi. Nada je nikada nije napuštala. Nada ju je, uz nauku, dovela do njene davno otete devojčice.
(Žena)
