Velika analiza dugoročnih podataka Socio-Economic Panel Study pokazala je da žene češće padaju u depresiju nakon razvoda, dok muškarci mogu biti ranjiviji na negativne posledice razvoda u kratkom roku, posebno u pogledu subjektivnog osećaja blagostanja.
Ipak, postoji pet stvari o kojima muškarci ćute, a koje ih strašno brinu nakon razvoda:
1. Izgubljeno vreme sa decom: Kada sutra nikad ne dođe
Dok je porodica bila zajedno, očinstvo je često postojalo u pozadini. Deca su bila činjenica, poput jutarnje kafe. On je bio „hranitelj“, „izdržavalac“, „strogi vikend tata“. A onda su deca ostajala u drugom domu, sastajući se prema rasporedu koji je odobrio sud.
A onda shvati: propustio je samu suštinu njihovog odrastanja. Nije ih video kako uče da vezuju pertle, nije čuo njihove smešne rečice za doručkom, nije bio onaj kome su trčali sa ogrebanim kolenom. Bio je „prolazni praznik“, a svu svakodnevnu magiju – svađe oko domaćeg zadatka, noćne strahote, glupe šale – ponela je sa sobom bivša žena.
2. Izgubljeni delić: druženja koje više ne treba održavati
Žene retko shvataju fundamentalnu ulogu koju igraju u muškoj psihologiji samo time što su kod kuće. Njeno fizičko prisustvo - čak i ako samo čita na kauču ili pravi buku u kuhinji - jeste ta sitnica. To je osećaj da svet ima granice i uporište. Da iza tebe leži tvoja sopstvena teritorija, tvoja osoba, tvoja sopstvena tvrđava.
Posle razvoda, ova tvrđava se ruši. Nema se gde vratiti uveče - samo prazan stan ili iznajmljeni studio. Više nema tog mirisa, tog zvuka glasa, tog osećaja da te čekaju. Čak i u najhladnijim brakovima, to očekivanje je postojalo.
Iznenađen je kada shvata da mu ne nedostaje romantika, već taj osnovni osećaj „ukorenjenosti“. Način na koji možete opustiti ramena dok prelazite prag. Sada taj prag ne vodi nikuda.
3. Emocionalna predaja: kada jedini svedok njegovog života nestane
Muškarci to retko priznaju, čak i sebi. Ali brak je često jedino mesto gde mogu biti slabi. Gde mogu stisnuti zube i promrmljati: „Posao je noćna mora“, ili jednostavno ćutke sedeti pored nekoga, i to će biti dovoljno da razumeju.
Nakon razvoda, gubi svog glavnog — a ponekad i jedinog — svedoka. Onog koji je znao odakle je počeo, poniženja koja je pretrpeo, kakva je budala bio u mladosti. Onog sa kojim može da se seti smešnog incidenta od pre deset godina bez dugih objašnjenja.
Žali što nikada nije naučio da govori o svojim osećanjima, kada su to još nešto značila. Odbacio je njene pokušaje da razgovara, misleći da „ozbiljni muškarci“ rešavaju probleme u tišini. A sada nema nikoga sa kim bi podelio svoje trijumfe, niti kome bi ispričao svoje neuspehe. Postao je ostrvo, a to nije romantično. Usamljeno je do tačke mučnine.
4. Ne žali zbog svađa, već zbog svoje ćutnje.
Gledajući unazad, bes i svađe blede. Nešto drugo zauzima centralno mesto: njegova sopstvena ravnodušnost. Ne žali što nije kupio taj krzneni kaput. Žali što nije primetio kako su joj se oči zamaglile pre godinu dana. Što ju je odbacio frazom „ne uznemiravaj me“ kada ga je zamolila da samo razgovaraju. Što je svakodnevni život smatrao njenim „ženskim domenom“, a da nije ni pokušao da shvati kakav je to ogroman, svakodnevni mukotrpni posao.
On krivi sebe ne što je loš. Već što se ne trudi da bude bolji. Što više voli udobnu pasivnost nego teške, ali iskrene razgovore. Što misli: „Ovo će biti dovoljno“, sve dok joj „ovo“ više ne odgovara. I sada to saznanje gori u njemu: sve je moglo biti drugačije da je jednostavno bio prisutan u vezi, a ne samo figura u njoj.
5. Cena slobode, koja se ispostavila većom nego što je mislio
Kada se razvode, mnogi muškarci sanjaju o slobodi. O tome da konačno ne moraju nekome da polažu račune, da se prilagođavaju, da uzimaju u obzir tuđe želje. I kakvo je razočaranje kada se ta željena sloboda pretvori u egzistencijalnu prazninu.
Da, možeš da hodaš po stanu u čarapama. Ali niko neće vikati na tebe zbog toga. Da, možeš da jedeš picu tri dana zaredom. Ali radost koja iz toga dolazi je čudno gorko-slatka. Ispostavilo se da su ova „ograničenja“ zapravo bila oblik brige o njemu. A „sloboda“ nije večni praznik, već beskrajan, tihi Dan mrmota, gde si svoj gospodar, rob, kuvar i čistač.
Sa užasom shvata da je zamenio složen, živahan i ponekad nervozan zajednički život za ravnomernu, predvidljivu i usamljenu autonomiju. A cena ove pogodbe je njegov sopstveni osećaj potrebe.
