Pavle iz Vladivostoka (33) je iskuni ribar i ronilac, savršeno je poznavao lokalne vode i teren, činilo se nemogućim da mu se nešto dogodi dok roni ili plovi. Veliku podršku je imao i od supruge Tatjana sa kojom je dobio dvoje dece. Već se navikla na njegov posao i strast, pa je sve prihvatala mirno i uvek ga čekala sa osmehom u njihovom toplom domu.
Dan kad im se život promenio iz korena
Tog sudbonosnog dana, kao što se desilo mnogo puta ranije, otišao je na pecanje sa prijateljima. Takođe je trebalo da isproba svoju novu opremu za ronjenje. Nisu planirali da odu daleko. Stigli su do Ruskog ostrva, planirajući da se ne udalje više od 200 metara od obale.
Vreme je bilo hladno, 2 stepena Celzijusa, i nije bilo vetra. Ali svi meštani znaju da je vreme u ovim krajevima prilično promenljivo.
Pavle je obavio svoju uobičajenu rutinu: obukao je ronilačko odelo, zaronio i spustio se na 13 metara. Nakon toga, odmorio se i nastavio sa još jednim zaronom, ovog puta na 20 metara.
I baš u tom trenutku vreme se iznenada pogoršalo. Vetar je pojačao intenzitet.
Pavlov prijatelj ga je čekao na brodu. Prošlo je deset minuta, zatim dvadeset... Prijatelj je počeo da brine, jer je već trebalo da izroni. Njegova boca sa kiseonikom je bila predviđena samo za 30 minuta.
Kako su stvari krenule po zlu?
Četrdeset minuta nakon ronjenja, njegov drug, shvativši da stvari stoje loše, takođe je zaronio i počeo da traži Pavla. Kao što se i očekivalo, tražio je u pravcu pojačanog vetra. Pretpostavljao je da se nasukao na obalu, ali ga nije bilo tamo.
Potraga organizovana munjevitom brzinom
Prijatelj je odmah pozvao Ministarstvo za vanredne situacije. Na lice mesta je poslat čamac za spasavanje. Četiri sata su tražili Pavla, nije bilo rezultata...
Ministarstvo za vanredne situacije je prosledilo informaciju policiji, a istražni tim je odmah stigao na lice mesta.
Tatjana nije ni sanjala šta se dešava
Njegova žena ga je čekala kod kuće, ne sluteći šta se događa. Međutim, počela je da brine što ga nema toliko dugo. Pozvala je, ali se nije javio. Onda je dobila poziv sa nepoznatog broja: čovek koji se predstavio kao istražitelj javio je da je Pavle nestao nakon ronjenja.
"Kada sam čula njegove reči, kao da sam u momentu prestala da dišem, nisam mogla da verujem šta čujem", govorila je Tatjana.
Prema rečima porodice, Ministarstvo za vanredne situacije nije bilo od velike pomoći. Samo su pregledali površinu vode, ali su morali da rone. Roniocima je trebalo sedam sati da dobiju odobrenje.
U međuvremenu, supruga je pozvala prijatelje i kolege svog muža. Oni su počeli da deluju samostalno. Takođe su pozvali tim za potragu i spasavanje Liza Alert, delimično da bi objavili i pozvali ljude da ih obaveste ako imaju bilo kakvu informaciju.
Nada da će ga pronaći živog bila je sve manja
Iskusni ronioci su dobro znali da nema šanse. Hladna voda, vetar, struja i prazna boca sa kiseonikom. Pavle je bio osuđen na propast... Ali njegovi voljeni to nisu hteli da prihvate: dok ne bude tela, nadali su i se najboljem.
Do večeri je pokrenuta velika operacija potrage. Ronioci su ga tražili u vodi.
Na terenu, volonteri su ispitali priobalna područja i vodu odozgo koristeći kvadrokopter.
Potraga je prekinuta u 23:00 časa, jer je bilo nemoguće sprovesti je u mraku. Tokom noći je bila oluja.
Drugi dan potrage
Potraga je nastavljena u zoru. Porodica nestalog muškarca zatražila je od Ministarstva za vanredne situacije da pozovu helikopter, ali im je zahtev odbijen. Poziv je objavljen na društvenim mrežama, a lokalni biznismen se odazvao, pridruživši se potrazi svojim helikopterom.
U vazduhu su bili helikopteri i helikopteri, ronioci u vodi, a volonteri na obali su počeli da pregledaju plitku vodu i kamenite obale.
Možda je oluja telo odnela ispod neke prepreke ili kamena - bilo je potrebno sve veoma pažljivo ispitati.
Drugog dana, grupa lokalnih ronilaca na slobodan način — ljudi koji mogu da rone na velike dubine bez opreme za ronjenje — pridružila se potrazi.
Lokalne društvene mreže su brujale ponudama za pomoć.
Ali i drugi dan se završio, takođe, bez ikakvih novih saznanja. Ni Pavlovo telo, niti bilo kakvi dokazi nisu pronađeni.
Treći dan potrage
Vreme se pogoršavalo, ali potraga nije prestajala.
U međuvremenu, luka Vladivostok je vrvela od aktivnosti kao i obično. Brodovi i čamci su neprestano krstarili napred-nazad, utovarujući i istovarujući teret.
Tog dana, rashladni transportni brod je plovio ka Vladivostoku, sa iskusnim mornarom Mahirom Ibragimovim za kormilom.
Kao i obično, Mahir je zagledao horizont i površinu vode. I na vodi je ugledao čudnu crnu tačku, neobičnu za to područje.
Kapetan se približio i shvatio da se u vodi nalazi ljudsko telo...
Mahir je spustio čamac za spasavanje da bi izvukao telo. Ali kada je čamac stigao do tela, postalo je jasno da je čovek živ! Bio je u užasnom stanju, ali živ!
Brzo su ga ubacili na brod.
"Mislio sam da je to starac. Izgledao je užasno, sav plav i crn", govorio je Mahir.
Bilo je neverovatno što je Pavle pronađen živ i to 17 kilometara od mesta gde je nestao.
U tom trenutku, Pavlova žena, Tatjana, bila je sa decom kod svoje svekrve. Telefon je neprestano zvonio, i malo ko se javljao. Ali, kada se na svekrvinom ekranu pojavio nepoznati broj telefona, obema je bilo jasno da je u pitanju bilo nešto važno vezano sa Pavlov nestanak. Međutim, sa druge stane slušalice čula je glas sina!
Opisujući kasnije taj trenutak za medije, snažno su se grlile, nisu mogle da zaustave suze, ali sada od sreće!
Šta se desilo i kako je uspeo da preživi?
Pavle je video da se vreme pogoršava, ali je odlučio da se drži svojih planova i da ipak proveri opremu na dubini od 20 metara. Bio je iskusan, pomislio je, i ronio je u mnogo gorim uslovima od ovih.
Ali kada se Pavel približio dubini od 20 metara, naišao je na snažnu, hladnu podvodnu struju. Ona ga je povukla za sobom. Situaciju je pogoršalo muljevito dno, a struja je umnogome smanjila vidljivost.
Pavle je uspeo da izroni, ali ga je jaka struja već odvukla daleko od obale. Ugledao je svoj čamac i vikao, ali je bio predaleko. I struja ga je nosila sve dalje i dalje.
Pavle je shvatio da ga je odnelo more. Nosio je ronilačko odelo, namenjeno za uranjanje u hladnu vodu, koje ga je grejalo.
Znao je da mora da se pokrene ili će umreti. Plivao je gotovo neprekidno, besciljno. Zastajao bi na 20 minuta, dremao u vodi, a onda ponovo plivao, opisivao je Pavle.
Tokom tri dana, pored Pavla je prošlo 12 teretnih brodova. Samo ga je kapetan 13. broda uočio i spasao.
