Dok je Ibrahim radio, žena ispustila sina iz vida na minut, a on nestao bez traga: Mislili da ga je rastrgao vuk u ledenoj šumi, usledio fascinantan obrt

U udaljenom planinskom selu Gilib u Dagestanu žive Hatibad i Ibrahim sa dve ćerke i sinom, kojeg su toliko priželjkivali. Naime, jedan običan radni dan pretvorio se u noćnu moru nakon što se najmlađem nasledniku izgubio svaki trag. I dok su posle dva dana potrage bili uvereni da je negde preminuo, jer je napolju bila oštra zima, a temperatura je išla do -15 stepeni, desilo se čudo!

U Gilibu je Ibrahim živeo do detinstva, dok je Hatibad bila iz susedng sela. Imali su skladan brak, iako su živeli veoma skromno. Dobili su dve devojčice, koje su neizmerno volela, a kada je ostala žena trudna po treći put nakon nekoliko godina, nadali su se da će biti muško. Ali, i tada su im doktori rekli da stiže još jedna devojčica. Međutim, na porođaju je došlo do velikog iznenađena, na svet je stigao dečak, a ona nije mogla da veruje šta čuje. Dali su mu ime Kurban.

Odrastao je veoma živahan i hiperaktivan. Svi su ga voleli i mazili. Hatibad se ponekad čak i stidela što je mislila da voli svog sina više od druge dece.

Nestanak dečaka

Bio je to tipičan dan za porodicu. Ibrahim je bio u gradu na poslovnom putu, a Hatibad je deci spremila doručak i ispratila ćerke u školu. Kao i obično, otišla je u štalu da proveri stoku. Dala je Kurbanu telefon sa crtanim filmovima i rekla da će odmah doći.

Hatibad se brzo vratila u kuču, a dvogodišnjeg Kurbana nigde nije bilo, iako je sve vreme gledala ka ulaznim vratima, dok je obilazila stoku. Telefon koji je koristio za gledanje crtanih filmova takođe nije bio dostupan.

Sama pokušala da nađe sina, pa se priključilo celo selo

Hatibad je prvo pokušala sama da pronađe sina, a zatim je pozvala prijateljicu u pomoć. Pretražile su sve zgrade u blizini kuće i otišle do škole u ​​kojoj su starije devojčice učile – u slučaju da je Kurban otišao tamo; on je odlično znao put.

Ali deteta nigde nije bilo. Hatibad se duboko stidela što je ostavila sina nakratko samog, ali nije imala drugog izbora. Tražila je još pomoći u selu.

Bukvalno sat vremena kasnije, celo selo je bilo u pobuni – svi su izašli da traže dvogodišnjeg dečaka. Par sati kasnije, ljudi iz susednih sela su počeli da se slivaju tamo – svi su želeli da pomognu.

Prvi dan pretrage

Dva sata nakon dečakovog nestanka, nakon neuspešne potrage, rođaci su pozvali lokalnog policajca. Policijski službenici i pseće jedinice su što je brže moguće stigli u selo.

Vest o nestalom detetu stigla je do dobrovoljačke jedinice sa sedištem u Mahačkali. Prve grupe su se odmah uputile ka planinskom selu, udaljenom pet do šest sati vožnje.

Policija je započela pretragu od kuće do kuće, ulazeći u svaku od njih i proveravajući tavane, podrume i pomoćne zgrade. Svi stanovnici sela su bili razumevajući, puštajući policiju unutra bez problema i nudeći pomoć.

Istražitelji su takođe započeli svoj rad. Morali su da provere krivične tragove, uključujući i umešanost majke.

Kao što je tipično za ovaj kraj, temperatura je pala na -15 stepeni Celzijusa. Ali u planinama se hladnoća oseća intenzivnije, a tog dana je duvao i jak, prodoran vetar.

I negde u ovom lošem vremenu nalazi se mali dečak od 2 godine, koji nije obučen nimalo za vreme. Njegove patike i tanak kombinezon nisu bili kod kuće, ali to nije bilo dovoljno.
Najstrašnije je bilo to što je selo bilo podeljeno na dva dela planinskom rekom, povezanim malim mostom. Postojao je veliki rizik da Kurban padne u vodu.

Noć

Dobrovoljci su stigli u selo u 19:30. Do tada je već bio potpuno mrak, što je znatno otežalo potragu u planinskom terenu.

Ponovo su pretražili selo i okolinu. Dete kao da je isparilo. Počeli su da razmatraju mogućnost da je Kurban postao žrtva vukova koji su naseljavali to područje: viđeni su u blizini sela. Takve stvari su se ovde dešavale i ranije.

Shvativši da je već noć i da joj dete nije tu, Hatibad je postala histerična. Zamišljala je svog dvogodišnjeg sina samog u planinama tokom zime i znala je da tamo neće preživeti — dobro je poznavala ove krajeve, pošto je ovde odrasla.

Nije ni sama primetila kako je počela da priča o svom sinu u prošlom vremenu: voleo je, jeo je, hodao je...

U 22 časa, Kurbanov otac se vratio sa poslovnog putovanja: saznavši šta se dogodilo, ostavio je sve što je radio.

Obični ljudi, volonteri i policija tragali su za detetom cele noći. Do jutra, on i dalje nije bio nađen.

Drugi dan potrage

Do jutra, svi su mislili da nema šanse da pronađu dete živo posle ledene noći u planinama. Jedna od ključnih teorija, međutim, bila je reka. Najverovatnije je dete propalo kroz led. Njegov otac je bio priseban: činio je sve da nađe svog sina, kako bi ga dostojno sahranio.

U 6 sati ujutru, bager je doveden do reke da razbije led. Ali ova akcija je bila od male koristi: ispod leda je bila jaka planinska struja. Da je Kurban upao u reku, njegovo telo je moglo da završi daleko od sela.

Ibrahim je posmatrao kako oprema radi, smrzavajući se pri svakom pokretu. Bio je prestravljen što će svaki put videti telo svog sina. Ali nije pronađen pod ledom.

Postojao je ozbiljan nedostatak ljudskih resursa — bili su potrebni iskusni tragači. Tim u Dagestanu je mali, a ljudi se tamo ne gube često. Zato je specijala tim Lize Alert doleteo da pomogne: jedna avio-kompanija im je obezbedila besplatan let do Mahačkale.

Postepeno su se pridružili i volonteri iz timova u susednim regionima.

Neverovatan preokret ravan čudu

Pas koji njuška žive ljude bio je uključen u potragu do jutra. U 10:00 časova zamenio ga je drugi koji traži tela. Čitava potraga se seli u planine, jer je selo već nekoliko puta temeljno pretraženo.

Pas, nakon što je primio komandu, samouvereno je poveo vodiča i ostatak grupe prema planinama, gde su već radili volonteri i grupe lokalnih stanovnika.

Prateći put, osetio ne neki trag. U isto vreme, meštani su se već kretali kroz planinski teren, pretražujući svaki centimetar ove teško dostupne teritorije.

A onda je jedan od muškaraca video dečje otiske stopala! Bilo je jasno da ih je ostavio Kurban! Pratio je tragove i ugledao dete u daljini iza stene.

Nije se pomerao, bio je u pogrbljenom sedećem položaju, ruke prekrštene na grudima. Prizor je slamao srca

Čovek je uplašeno prišao detetu, misleći da je mrtvo. Ali kada je bolje pogledao, video je da diše! Odmah su ga umotali u nečiju odeću, odneli do auta da se zagreje i odvezli ga u selo.

Dragocene reči su prenete u štab: „Pronađen, živ!“

Nisu svi odmah poverovali u to, jer jednostavno nije moglo biti istina. Dvogodišnje dete, obučeno u lagani kombinezon i patike bez čarapa, provelo je dan i po u planinama na hladnoći! Bilo je neverovatno.

U selu su ga dočekali roditelji, koji nisu mogli da veruju svojoj sreći. Njihovo dete je bilo živo i svesno.

Helikopter je već čekao na mestu događaja i brzo je prevezao dečaka u bolnicu. Pregledom nije utvrđeno da ima ozbiljnijih povreda, ali je imao promrzline prvog stepena na ekstremitetima. Dečak je bio mnogo gladan i odmah je tražio da jede.

Kurbanovi roditelji i sada zahvaljuju svim brižnim ljudima koji su pokazali brigu i pomogli u potrazi za njihovim detetom.