2 najveće greške očeva u vaspitanju ćerki: Zbog njih rastu u žene koje trpe i ćute

Psiholozi upozoravaju da i najbolje namere roditelja ponekad mogu da rezultiraju dubokim emotivnim ožiljcima kod deteta, posebno kod devojčica. Posebno ćemo istaći 2 greške očeva — koje, iako često činjenje „iz zaštite“, mogu da usmere ćerku ka životu ispunjenom nesigurnošću, strahom od greške i osećajem da mora da trpi.

Prema psiholozima, ova kombinacija komplimenta i kritike kod deteta stvara zbunjenost: Da li sam dovoljno dobra ili nisam? Da li zaslužujem pohvalu ili je dobijam samo ako ispunim očekivanja?

Kako utiče na ćerku:

• razvija se uslovna slika o sebi – osećaj da je vredna samo ako je savršena
• formira se unutrašnji kritičar koji je stroži od bilo kog spoljnog
• teško prima pohvale, misli da ne zaslužuje komplimente
• kasnije u vezama bira partnere koji je kritikuju, jer je to obrazac koji prepoznaje
• trpi, nadajući se da će „jednog dana biti dovoljno dobra

Psiholozi objašnjavaju da dete uči da ljubav uvek dolazi u paketu s napomenom šta nije dovoljno dobro. Kad odraste, ova logika se pretvara u trpljenje: žena ostaje u vezama gde se mora dokazivati, jer je to jedini oblik ljubavi koji poznaje.

2. Preterana zaštita koja guši — kada ljubav postaje ograničavanje

Na drugoj strani spektra je otac koji obožava svoju ćerku, ali je toliko štiti da je zapravo sputava.

Prema kliničkim psiholozima, preterana zaštita izgleda ovako:

• otac rešava sve probleme umesto deteta
• ne dozvoljava rizike, greške, samostalne odluke
• stalno upozorava: „Nemoj to, opasno je.“, „Ne idi tamo, ne znaš sama.“, „Samo da te neko ne povredi.“
• predviđa sve potencijalne opasnosti i uklanja ih pre nego što se pojave

Iako je motiv ljubav, šta ćerka zapravo zaključi:

• „Ja ne mogu sama.“
• „Svet je opasan, ja sam slaba.“
• „Bolje da ćutim i poslušam nego da rizikujem.“

Psiholozi upozoravaju da ovakvo odrastanje stvara žene koje:

• nemaju poverenja u svoje odluke
• izbegavaju konflikte
• boje se da postave granice
• uvek biraju „mir“ umesto sebe
• radije trpe nego da se suprotstave

Preterana zaštita paradoksalno rađa nesamostalnost i strah. Takve žene kasnije često ulaze u odnose gde partner dominira, jer nije im prirodno da se izbore za sebe. Nisu trenirane da odlučuju — trenirane su da se povlače.

Šta kažu psiholozi: posledice traju decenijama

Prema rečimca stručnjaka, deca koja izrastaju pod ovim obrascima roditeljstva mnogo češće razvijaju nisko samopouzdanje, anksioznost, nesigurnost u sebe, a neretko i osećaj da „moraju da trpe“ da bi bili prihvaćeni.

Takve devojke i žene često imaju problema da jasno stave granice u vezama, da kažu „ne“, da odbrane sebe. Vremenom, to može da vodi i do emocionalnog sagorevanja, razočaranja ili odnosa sa partnerima koji ne vrednuju njihovu vrednost.

Kako razbiti taj začarni krug?

Hvalite trud, ne ideal. Umesto "Ti si savršena", radije recite: "Vidim koliko si se potrudila" ili "Lepo si rešila to". Pohvala kompetencija gradi jače samopouzdanje od neodređenih komplimenata.

Slušajte emocije deteta i dajte im pravo na grešku. Reakcija: „Shvatam da si tužna / ljuta / zbunjena — reci mi šta osećaš“ učvršćuje poverenje i pomaže detetu da razume da su osećanja validna.

Podstičite samostalnost. Dajte detetu prostor da donosi male izbore samostalno — u realnim okvirima, naravno. Time razvijate osećaj kontrole i samopouzdanja.
zena.blic.rs

Dajte primer, ne ultimatum. Umesto da namećete: „Moraš ovo ili ono“, uradite zajedno sa detetom — da zajedno učite, grešite i rastete.

Volite i pokazujte da je ljubav bezuslovna. Detetu je važno da zna da ga volite – ne zbog ocena, uspeha ili izgleda, već zato što je ono samo sobom vredno.

Biti tata devojčici nije samo zaštita — to je odgovornost da joj učinite život sigurnijim, a ne težim. Greške poput preteranog kritikovanja, ignorisanja emocija ili nameštanja tuđih očekivanja mogu da je usmere na put nesigurnosti, povlačenja i pasivnosti. Međutim, svesnim roditeljstvom, razumevanjem, ljubavlju i podrškom — možete joj dati ono što stvarno zaslužuje: siguran start u život, poverenje u sebe i hrabrost da svoj glas uvek čuje.