3. maja 2007. godine, životi Kejt i Gerija Mekana su podeljeni na pre i posle. Od tada, par nije odustao od nade da će ponovo videti svoju ćerku.
Nestanak Madlen Mekan ostaje jedna od najstrašnijih i nerešenih misterija skoro dve decenije. Roditelji i prijatelji devojčice i dalje se nadaju da je živa i svakodnevno čekaju da se pojavi. Tokom godina, primili su stotine pisama o Madlen, dobijajući razne teorije o njenom nestanku. Neke informacije su brzo zaboravljene, dok su druge pokrenule novu rundu istrage.
Pre dve godine, jedna žena je istupila tvrdeći da je Madlen Mekan, koja je nestala 2007. godine. Od 2023. godine, Poljakinja Julija Vendel pokušava da dokaže svoju verziju događaja, proganjajući ovu porodicu, koja već živi sa svakodnevnim bolom. Međutim, postupci ove žene su sada dostigli tačku pucanja i trenutno se suočava sa optužbama za praćenje i uhođenje porodice.
Ameli Mekan, Madlenina mlađa sestra, bila je primorana da javno svedoči o Džulijinim zloslutnim porukama. Delovala je smireno dok je svedočila na Krunskom sudu u Lesteru putem video-linka, ali njen glas nije mogao da sakrije duboku patnju koju je osećala zbog dvadesetčetvorogodišnje Julije. Ameli je opisala kako joj je optužena slala uporne i „jezive“ poruke preko svake platforme društvenih medija, detaljno opisujući izmišljena sećanja iz njihovog zajedničkog detinjstva.
Ove fantazije su uključivale, na primer, tvrdnje da se igrala „Duga“ ili „Hleb“ sa svojim bratom Šonom. Za Ameli, ove reči su zvučale bogohulno i izazivale su osećanja nelagodnosti i anksioznosti.
Praćenje nije ograničeno samo na društvene mreže. Julija je slala Ameli imejlove sa fotografijama koje su, kako je primetila Madlenina mlađa sestra, bile obrađene kako bi se veštački pojačala njihova fizička sličnost. Međutim, situacija je postala posebno jeziva, pa čak i opasna, kada su se Julija i njen saučesnik pojavili na vratima porodice Mekan.
Madlenina majka, Kejt, ispričala je sudu, drhtavim glasom, kako se vratila kući i čula krike „Mama“ od žene koju nije ni poznavala a koje je od nje uporno zahtevala da uradi DNK test. Za ženu koja je živela 18 godina nadajući se da će čuti tu reč od svoje nestale ćerke, taj trenutak je bio surov udarac.
„Očigledno je da je to ono što želim više od svega na svetu, da se Madelin vrati i zove me mama. Bilo mi je zaista teško“, podelila je Kejt svoja osećanja.
Mnogi ne razumeju zašto porodica Mekan ne veruje Juliji. Kada ju je tužilac pitao, Ameli je ponudila nekoliko argumenata: Julija ima svoju poljsku porodicu i roditelje, ne liči na njih i, što je najvažnije, u godinama od njene prve izjave, policija nije pronašla dokaze koji bi potkrepili njenu tvrdnju. Madlenin brat, Šon, takođe je svedočio na sudu: „Ne verujem da mi je ona sestra.“
Kako je nestala Medi?
Veče 3. maja 2007. godine, u odmaralištu Praja da Luz, zauvek je promenilo život porodice Mekan. Kejt i Geri su stavili svoje troje dece u krevet i izašli na večeru sa prijateljima u restoran blizu njihovog stana. Odrasli su se složili da se smenjuju u proveri dece, i oko 21:05, Geri Mekan je ušao u sobu i potvrdio da sva troje mirno spavaju. Međutim, kada je Kejt Mekan otišla da proveri svoje ćerke i sina u 22 časa, čekao ju je šok: vrata spavaće sobe su se zalupila na promaji, a unutra je zatekla otvoren prozor, podignute kapke i prazan Madlenin krevet.
Pretraga je odmah počela i nastavila se tokom cele noći, u njoj su učestvovali roditelji, prijatelji, hotelsko osoblje i drugi gosti, ali nije dala rezultate. Kako su istražitelji kasnije priznali, fatalna greška je napravljena na samom početku: mesto zločina nije bilo pravilno zapečaćeno, što je dovelo do uništenja potencijalnih dokaza jer su „ljudi hodali napred-nazad po stanu, ostavljajući otiske prstiju“.
Portugalska policija je u početku sumnjala da je devojčica oteta. Međutim, u roku od nekoliko meseci, istražitelji su radikalno promenili svoju teoriju i počeli da sumnjaju da su i sami roditelji umešani u nestanak. U septembru 2007. godine, Kejt i Geri Mekan su zvanično imenovani za osumnjičene za moguće ubistvo njihove ćerke. Pojavile su se teorije da je Madlen možda poginula u nesreći u stanu, nakon čega su roditelji sakrili telo.
U nekom trenutku, istraga u Portugalu je zatvorena, ali su Kejt i Geri nastavili da se bore da pronađu svoju ćerku. Angažovali su privatne istražitelje, osnovali dobrotvornu fondaciju, a 2011. godine, nakon njihovog ličnog apela, britanski premijer Dejvid Kameron je intervenisao, naručivši Skotland Jard da sprovede nezavisnu reviziju svih materijala. Operacija Grejndž je odbacila teoriju o umešanosti roditelja i fokusirala se na potragu za nepoznatim počiniocem.
Britanski detektivi su 2013. godine sastavili spisak od 41 osobe od interesa i objavili sklopljene crteže muškaraca traženih u vezi sa slučajem, uključujući i muškarca koji je te noći viđen kako drži dete. Novi, neočekivani obrt u ovom naizgled beznadežnom slučaju dogodio se u junu 2020. godine, kada su nemačke snage reda neočekivano objavile da imaju glavnog osumnjičenog: 43-godišnjeg nemačkog državljanina Kristijana Bruknera, koji je tada služio zatvorsku kaznu zbog silovanja 72-godišnje Amerikanki u Praja da Luzu.
Svi dokazi su ukazivali na Brunkerovu moguću umešanost: bio je optužen za seksualne zločine nad decom, živeo je u blizini hotela Oušn Klab u svom kombiju u vreme Madlenovog nestanka, a njegov mobilni telefon je pronađen u blizini stana Mekanovih u kobnoj noći 3. maja 2007. Štaviše, dan nakon nestanka devojčice, preneo je vlasništvo nad svojim automobilom na nekog drugog.
Portugalske vlasti su 2022. godine zvanično označile Bruknera kao osumnjičenog, a 2023. i 2025. godine, na zahtev nemačke policije, sprovedene su nove velike pretrage u Portugalu u području oko Praja da Luz, uključujući i inspekciju akumulacije Arade, ali one nisu dale značajne rezultate.
U septembru 2025. godine, Kristijan je pušten iz zatvora u Nemačkoj. On je i dalje glavni osumnjičeni za nestanak i ubistvo Madlen Mekan, ali protiv njega nisu podignute formalne optužnice zbog nedovoljnih dokaza. Sam Brukner negira bilo kakvu umešanost.
