Tari se gubi svaki trag 1988, ono što je izgovorila pri poslednjem susretu majku je progonilo do smrti : O njenom dečku Marku tek 2003. isplivala šok istina

Nestanak devetnaestogodišnje Tare Kaliko potresao je svet — od samog početka, đavolski zamršen slučaj vodio je policiju i zabrinute Amerikance lažnim tragom, i čak 37 godina kasnije, niko ne zna šta se dogodilo sa devojkom tog sudbonosnog dana ili ko je odgovoran za njen nestanak.

Tara je maštala da postane psihijatar 

Što se tiče ličnosti nestale devojčice, članovi njene porodice kažu da je bila veoma ljubazna i saosećajna osoba. Od detinjstva, Tara je bila spremna da pomaže drugima, bila je dobra učenica i nikada nije pravila probleme svojim roditeljima. Po upisu na Univerzitet u Novom Meksiku, bila je među najboljim studentima u svojoj klasi i sanjala je da postane psihijatar. Štaviše, Kalikini poznanici su rekli da je vodila aktivan način života — volela je sport, redovno vozila bicikl po gradu, mnogo šetala i uživala u zakazivanju svojih aktivnosti, planirajući svaki minut svog života.

Tok kobnog dana Tara se probudila oko 8:00 ujutru, doručkovala i spremila se za još jednu vožnju biciklom. U 9:30 ujutru, rekla je majci da ide na vožnju svojom uobičajenom rutom autoputem 47 i pozvala je Peti da pođe sa njom, ali je Peti odbila, odlučivši da se malo odmori kod kuće. Zanimljivo je da neki svedoci tvrde da su neposredno pre incidenta, Peti i Tara tokom vožnje naišle na besnog vozača, koji ih je nekoliko puta pretekao, približivši se veoma blizu, što je gospođicu Doel jako uplašilo. Međutim, nema dokaza koji potkrepljuju ovu tvrdnju.

Nakon što je izašla iz kuće, Tara Kaliko je zgrabila svoj ružičasti Hafi bicikl, svoj Vokmen i kasetu američkog rok benda Boston, rekavši majci:

„Ako se ne vratim do podneva, dođi da me potražiš“, obrazila joj se kroz šalu.

U tom trenutku, ni Tara ni njena majka nisu shvatale koliko će se devojčine reči pokazati proročkim — Peti se vratila svojim poslovima, a njena ćerka je mirno otišla na vožnju biciklom, nadajući se da će se sastati sa svojim dečkom Markom Mekrekenom u 12:00 na partiji tenisa. Međutim, njenim planovima nije bilo suđeno da se ostvare.

Nikada nije kasnila i uvek je volela da ceo dan isplanira

Kada je sat otkucao podne, Pati Doel se zabrinula — uvek tačna Tara je već trebalo da bude kod kuće, ali još uvek nije stigla. Pošto je njena majka dobro poznavala biciklističku rutu svoje ćerke, krenula je u potragu za njom, ali bezuspešno. Po povratku kući, Pati je odmah kontaktirala policiju i u roku od nekoliko sati u Belemu je počela potpuna istraga o nestanku Tare Li Kaliko.

Nakon što je ponovo pretražila devojčinu rutu, policija nije pronašla ni Taru ni njen bicikl. Međutim, detektivi su pronašli nekoliko svedoka koji su tvrdili da su videli kako Taru prati beli Fordov pikap iz 1953. godine. Automobil je dugo ostao iza devojčice, a u jednom trenutku se zaustavio pored nje. Ostaje nepoznato da li je vozač bio umešan u Kalikov nestanak.

Strašne slutnje

Uzgred, prema rečima brata nestale devojke, njena porodica je odmah osetila da se dogodilo nešto strašno:

„Moji roditelji i ja smo znali da se nešto loše dogodilo. Nismo znali šta se tačno dogodilo, ali smo osećali strašnu slutnju.“

Nekoliko dana kasnije, područje pretrage je prošireno, a detektivi su otkrili nove dokaze: kaseta koju je ponela sa sobom tog dana pronađena je otprilike četiri kilometra od Tarine kuće.

A ostaci vokmen plejera pronađeni su trideset kilometara od autoputa 47. Peti veruje da je Tara namerno bacila svoje stvari na dve različite lokacije kako bi naznačila pravac u kom su je odveli, ali to nije pomoglo policiji da pronađe otmičare.

Sve se promenilo u junu 1989. godine

Uprkos činjenici da je u narednim mesecima odeljenje redovno primalo pozive građana koji su tvrdili da su videli Taru u raznim delovima Sjedinjenih Država, svi ovi tragovi nisu dali rezultate – istraga je na kraju dospela do ćorsokaka. Međutim, sve se promenilo u junu 1989. godine, kada je policija Floride primila prijavu da je devojka koja podseća na Taru Kaliko viđena na plaži u Port Sent Džou sa grupom odraslih mladića. Prema rečima svedoka, navodna žrtva otmice ponašala se veoma čudno – bilo je očigledno da je tamo bila protiv svoje volje i da je slušala naređenja svojih pratilaca. Detektivi su odmah stigli na lokaciju naznačenu u izveštaju, ali nisu pronašli Taru. Međutim, nakon pretraživanja područja, otkrili su...misteriozna fotografija, što je privuklo pažnju šire javnosti na slučaj Kalikovog nestanka.

Fotografija snimljena Palaroid kamerom prikazuje devojčicu sa zalepljenim ustima i vezanim rukama, u pratnji malog dečaka (koji je takođe bio vezan). Njen izgled je bio jezivo sličan Tarinom, a pored fotografije ležala je knjiga pod nazivom „Moja slatka Odrina“ – devojčicina omiljena knjiga – pa je policija odmah pokazala slike majci nestale žene. Svi su bili sigurni da je zastrašujuća fotografija ona, a Pati Doel je to potvrdila. Međutim, mišljenja Tarine majke i lokalne policije nisu se slagala sa mišljenjima stručnjaka iz Nacionalne laboratorije Los Alamosi FBI-ja – prvi je nedvosmisleno priznao da fotografija ne prikazuje nestalu devojčicu, a FBI nikada nije doneo definitivnu presudu. Štaviše, identitet drugog muškarca prikazanog na misterioznoj fotografiji pokrenuo je pitanja – detektivi su u početku pomešali dečaka sa nestalim Majklom Henlijem, ali malo kasnije njegovi ostaci su pronađeni u blizini mesta njegovog nestanka, i ova teorija je opovrgnuta.

Sličan dokaz isplivao u Kaliforniji

Stručnjaci su takođe otkrili otiske brojeva telefona na stranicama knjige. Izgleda da je neko napisao brojeve u njoj, a zatim pocepao list papira, ali su oni bili utisnuti na sledećoj stranici. Koristeći sve raspoložive resurse, policija je identifikovala 57 stvarnih brojeva koji su mogli biti napisani u knjizi, ali nijedan od njih nije naveo detektive da reše misteriju.

Međutim, priča se tu nije završila — nekoliko meseci kasnije, slična fotografija, takođe snimljena Palaroid kamerom, pronađena je u Kaliforniji, na kojoj je ista devojčica. Tarina majka je ponovo identifikovala svoju ćerku, ali stručnjaci su postavili pitanja — devojčica na fotografiji je izgledala kao da ima oko 15 godina, dok je Tara Kaliko tada već imala dvadeset godina. Štaviše, sama fotografija je bila lošeg kvaliteta, što je dovodilo u sumnju Patino prepoznavanje njene nestale ćerke.

Završni čin u ovom složenom slučaju bila je treća fotografija, koju su detektivi otkrili na železničkoj stanici u Sjedinjenim Državama. Na njoj je bila mlada žena koja je ličila na Taru, sa naočarama za sunce i šeširom, kako sedi za stolom sa starijim muškarcem. Nakon što je videla fotografiju, Pati Doel nije mogla sa sigurnošću da kaže da li prepoznaje svoju ćerku. To je bio poslednji trag koji je policija uspela da pronađe, uprkos svim njihovim naporima.

Razne verzije priče

Tokom vremena koliko je Tara Kaliko nestala, mnoge vlasti i obični stanovnici američkih gradova iznosili su svoje verzije o tome šta se dogodilo. Neki su verovali da su devojčicu slučajno udarili tinejdžeri koji su vozili pijani, a zatim je njeno telo sahranjeno na periferiji Belena. Drugi su verovali da je Tara pobegla od kuće sa svojim ljubavnikom. Međutim, prema najpopularnijoj teoriji, devojčica je oteta i prodata u seksualno ropstvo, a fotografije pronađene u raznim delovima Sjedinjenih Država to potvrđuju.

Štaviše, novinari su više puta pokušavali da rekonstruišu lanac događaja — na primer, priča o Tarinom nestanku pojavila se na televiziji i u poznatim publikacijama, uključujući izveštavanje u dokumentarnoj seriji Erosa Puljelija „48 sati“ i u „Šou Opre Vinfri“ — ali su i privatne istrage bile bezuspešne.

Dodatno se rasvetljavanje Tarinog slučaja zakomplikovalo kada je Mark Mekreken, njen tadašnji dečko, 2003. godine osuđen za ubistvo svoje žene. Zvaničnici reda sugerisali su da bi upravo on mogao da oduzme život Tari. Međutim, istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze za ovu teoriju.

Reči vidovnjakinje

Šerif okruga Valensija Novog Meksika Rena Rivera je 2008. godine izjavio da je od početka znao šta se dogodilo Tari Kaliko. Policajac je siguran: studentkinju su progonila dva tinejdžera u belom kamionetu. U nekom trenutku mladići su slučajno oborili devojku. Mladi su je u panici ubili i sahranili. Rivera je rekao da ne može da imenuje počinioce, jer bi bez tela to bile prazne optužbe.

Godine 2009, žena koja sebe naziva vidovnjakinjom rekla je istražiteljima da poznaje Taru, prema njenoj priči, zajedno su radile u striptiz klubu. Vidovnjakinja je javila da je navodno imala viziju prema kojoj je Kaliko ubijena i sahranjena negde u Kaliforniji. Policija je, naravno, proverila njene reči, ali su bile beskorisne za istragu.

Takođe 2009. Dejvid Barns, šerif Port Sent Džoa, primio je dva pisma poslata iz grada Albukerkija. U kovertama su bile fotografije dečaka čija su usta bila prefarbana crnim markerom: fotografija je ličila na isti okvir iz 1989. Analiza slike ponovo nije dala rezultate.

Nada i dalje postoji

Do danas, slučaj nestanka Tare Kaliko ostaje otvoren i nerasvetljen. Tarina majka je preminula 2006. godine, ali ostali njeni rođaci ne gube nadu da će je pronaći.