Jusuf Mujić iz Tuzle svojim primerom vratio je veru u dobre i časne ljude. Kada je saznao da je snaja napustila njegovog sina, nije mogao da prihvati da trojica njegovih unuka završe u Domu za decu bez roditeljskog staranja ili kod hranitelja. Zajedno sa suprugom, odlučio je da preuzme potpunu brigu o Alenu, Anesu i Amelu, i tako promeni njihov život iz korena.
Borba za starateljstvo
Kada je Jusuf otišao u nadležni Centar za socijalni rad, uzeo je decu za ruku i doveo ih kući. Pravni proces da postane njihov staratelj trajao je više od šest meseci. Kada je konačno dobio odobrenje, sreći i ponosu nije bilo kraja.
"To je jako tešak udarac i kad čuješ, a kamoli kad ti se desi. Želja svakog dede je da mu unuci uspeju. Ta borba - ja je nisam ni osetio. Kad nešto želiš, voliš i hoćeš, pogotovu hoćeš, onda to ide, to se lagano sve savladava. Znate, bilo je trenutaka...valja tri muškarca izgurati", kaže deda Jusuf za RTV "Slon".
Ponosni deda i trud koji se isplatio
U svojoj 68. godini, Jusuf ističe koliko je ponosan na svoje unuke i kako rastu u odgovorne i dobre mlade ljude. Priznaje da je bilo potrebno mnogo truda da bi ih usmerio na pravi put i obezbedio im stabilan dom.
"Pola godine sam se borio da oni ostanu kod mene. Najmlađi je imao samo dve godine i kako ih dati u dom pored živog dede i babe. Ja sam ih uzeo u ruke i doveo svojoj kući", rekao je Jusuf.
Njegov sin je ostao bez podrške kada ga je supruga napustila, ostavljajući troje dece. Centar za socijalni rad je prvobitno odlučio da deca budu smeštena u ustanovu, što je Jusufa duboko pogodilo.
"Ja sam preuzeo stvar u svoje ruke, iako sam već bio na početku sedme decenije. Danas moje srce je puno ponosa i topline", ističe Jusuf.
Unuci danas – ponos deda i babe
Danas su Alen, Anes i Amel zahvalni dede i babi za sve što su učinili za njih. Njihov život je ispunjen školom, sportom i snovima za budućnost.
Najmlađi, Amel, sada je treći razred osnovne škole, trenira karate i sanja da postane policajac.
"Želim da budem policajac kad porastem jer je to posao gde se boriš protiv kriminalaca, a ja nisam kriminalac", rekao je Amel Mujić.
Dvadesetogodišnji Anes, takođe karatista, želi da bude trener:
"Nikakav drugi posao neću da imam. Želja mi je samo da budem trener", kaže Anes. Dodaje da se više čuje sa ocem nego sa majkom:
"Imam njihov broj, ponekad se dopisujem sa ocem, nekada me i nazove pa pričamo. Sa majkom se ne čujem, odgovorim samo kada mi pusti poruku, a to je jako retko."
Najstariji, Alen, je najuspešniji karatista, sa oko 50 medalja, uključujući i nedavno osvojeno zlato u Lukavcu.
"Cilj mi je bio da budem najbolji. Da bih imao bolju sliku sebe i da me ljudi gledaju drugačije", objašnjava Alen.
On posebno pazi da njegova braća ne opterećuju dedu i babu i pomaže u brizi o mlađoj braći:
"Prvo da ih ne sekiramo, jer su stari, a pomažem im i oko brige o mlađoj braći jer neko mora", dodaje Alen.
Radost i zahvalnost u svakodnevnom životu
Za Jusufa, svaka medalja, dobra školska ocena ili uspeh njegovih unuka predstavljaju trenutke neizmerne sreće i ponosa.
"Ja sam veoma ponosan, malo je to teško i opisati. Nadam se da sam učinio za njih koliko sam mogao", rekao je Jusuf drhtavim glasom, jasno pokazujući koliko mu znači njihov uspeh i sreća.
Jusuf Mujić i njegova supruga pokazali su da prava ljubav i predanost porodici mogu promeniti život, a njihova priča inspiracija je svima koji veruju u snagu dobrih dela.
A šta se desi kada čovek, koga su kao malu bebu ostavili na pragu crkve, odluči da nađe svoju biološku majku? Kroz koje on drame prolazi i šta saznaje o svojim roditeljima? Od danas gledajte novu, hit seriju "Zauvek tvoj" koja se prvi put u Srbiji prikazuje i to samo na Kurir Televiziji radnim danima u terminu od 15h.
