Kada je šetač pasa u javnom parku u januaru mesecu pronašao bebu Elzu, njena pupčana vrpca je idalje bila pričvršćena.
Bila je u torbi, umotana samo u peškir, uprkos temperaturama ispod nule. To što je preživela je samo po sebi retko. To što ima starijeg brata i stariju sestru, koji su takođe spašeni nakon što su napušteni kao novorođenčad u sličnim okolnostima, u istom naselju istočnog Londona, čini ovaj slučaj verovatno jedinstvenim. Troje dece, braće i sestara, napušteni su na istom mestu na isti način.
„Čitav ovaj slučaj je neverovatan“, rekla je profesorka Lorejn Šer sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koja je proučavala fenomen napuštenih beba. „Nikada nisam naišla na nešto slično.“ Elzini roditelji ostaju nepoznati, uprkos apelima policije. Ali reporteri Bi-Bi-Sija i PA medija, nakon što su dobili specijalnu dozvolu sudije porodičnog suda, uspeli su da otkriju da DNK testovi pokazuju da ona ima brata Harija pronađenog 2017. i sestru Romanu pronađenu 2019. Njima su kasnije promenjena imena.
Na prvi pogled, oni su ostavljeni da umru. Neke bebe su napuštene u zatvorenom prostoru na javnim mestima – u bolnicama ili toaletima tržnih centara – gde postoji velika šansa da će biti pronađene. Drugi, poput Elze i njenog brata i njene sestre, ostavljeni su u parkovima ili poljima, gde su šanse za otkrivanje i preživljavanje mnogo manje. Napuštanje dece je nekada predstavljalo mrlju na društvo – kada je Tomas Koram u 18. veku izgradio bolnicu Faundling, samo u Londonu je napušteno oko 1.000 beba godišnje, a napuštali su ih uglavnom siromašni roditelji ili osobe za koje bi takva trudnoća značila izopštavanje iz društva.
Ali to je sada retkost. Pristup kontracepciji, promena društvenih stavova prema bebama rođenim van braka i usponblagostanja doveli su do promene.
Studija iz 2009. godine, zasnovana na izveštajima štampe iz 1998-2005, procenjuje da je oko 16 beba napušteno u Velikoj Britaniji svake godine, većinom novorođenčadi. Vrlo malo se zna o tome šta roditelje tera da napuste svoje bebe. Prema studiji iz 2009. godine, manje od trećine (28%) takvih majki je pronađeno ili se javilo (nijedan otac nije pronađen nezavisno od majke), a mnogo toga što razumemo o roditeljskoj motivaciji je spekulativno. „Ako bih nagađala, rekala bih da je u ovom slučaju verovatno postojao problem mentalnog zdravlja“, rekla je Šer.
Takođe krivci mogu biti i neki drugi faktori: droga, nemaština, porodični ili pravni problemi. Čini se da Elza – i njen brat i sestra – nisu bili na radaru zdravstvenih ili socijalnih službi, što ukazuje na nisku društvenu vidljivost. Iz istih razloga, malo se zna o efektu napuštanja na majku, iako studije usvajanja mogu dati trag o mogućem negativnom psihološkom uticaju. Za Elzinu majku, koja se nosi ne samo sa gubitkom troje dece, već i sa bremenom strašne tajne, pritisci će biti veliki. Prema Šerovoj studiji, oko trećine napuštenih novorođenih beba pronađeno je mrtvo. Za one koji prežive, postoji bol i neizvesnost da se pomire sa ostavljanjem od strane roditelja. Dugoročni efekti na roditelje i decu ostaju nedovoljno istraženi.
Tojin Odumala je imala 11 godina kada su joj usvojitelji rekli da su je pronašli šetači pasa ispred stambenog bloka u jugoistočnom Londonu u julu 2001. Bila je umotana u teksas jaknu, a pupčana vrpca joj je još uvek bila pričvršćena. Govoreći za Bi-Bi-Si ranije ove godine, rekla je: „Samo sam se osećala zbunjeno i izgubljeno. Zašto sam napuštena? Zašto mi se to desilo? Samo uvek krivim sebe i pitam se - zar nisam dovoljna?" Na kraju je uspostavila pismeni kontakt sa svojom majkom, koja se kasnije javila, iako u to vreme nije bila sigurna da li želi da je upozna. Bajke, mitovi i priče se oslanjaju na dramu napuštenosti, od Mojsija u Bibliji do Olivera Tvista, Čarlsa Dikensa. Oni se često završavaju pozitivno, sa toplim emocionalnim ponovnim ujedinjenjem. U stvarnosti, kaže Šer, napuštanje dovodi do malo srećnih završetaka.
Stil / Nin
