Kad je Lidija uradila DNK test ispostavilo se da ni jednom od njeno troje dece nije majka: Sud je pretio da će ih oduzeti, a onda se desio preokret koji šokira

Lidija Ferčajld bila je ponosna majka koja se suočila sa najneobičnijim izazovima. Morala je da se bori na sudu da dokaže da su deca koju je rodila zaista njena.

Odeljenje za socijalne usluge pozvalo je Ferčajld i reklo joj da odmah dođe. Ono što je Ferčajld smatrala rutinskim sastankom sa socijalnim radnikom pretvorilo se u ispitivanje. Ponosna majka je odjednom postala osumnjičena za krivično delo.

„Kada sam sela, prišli su mi i zatvorili vrata, a zatim su se vratili i počeli da me zasipaju pitanjima poput: 'Ko si ti?'“, rekla je Ferčajld.

Rezultati DNK testa osporili su sve što je znala o svojoj porodici. Da, njen dečko je bio otac dece i, da, svi su bili u srodstvu, prema DNK analizi, osim Ferčajld. Rečeno joj je da ona nije majka.

Ferčajld je bila sigurna da je morala biti napravljena greška, ali se seća da joj je socijalni radnik rekao: „Ne. DNK analiza je 100% nepogrešiva i ne laže.“

Ferčajld nije samo uskraćena državna pomoć za njenu malu decu, već je sada osumnjičena da je možda delovala kao plaćena surogat majka i počinila prevaru sa socijalnom pomoći. Bila je u opasnosti da joj deca budu zauvek oduzeta.

Ferčajld je rekla da joj je pre nego što je otišla socijalni radnik rekao: „Znate, možemo doći po vašu decu u bilo kom trenutku.“

Ferčajld je počela da paniči. Znala je da su to njena deca. Zato je požurila kući da potraži fotografije svoje trudnoće i pronašla izvode iz matične knjige rođenih svoje dece. Rekla je to svojim roditeljima, koji nisu mogli da veruju rezultatima testa.

„Mislila sam da se šali, ali onda je počela da plače preko telefona. Rekla sam: 'Oh, mora da je greška. Bila sam tamo kada su se deca rodila. Videla sam ih kako izlaze. Držala sam ih u naručju, znate'“, rekla je njena majka, Kerol Ferčajld.

„Skoro sam poludela iznutra. Nisam mogla da zamislim zašto, kako se ovo može dogoditi, moja ćerka nije lažov“, rekao je njen otac, Rod Ferčajld.

Ferčajld je pozvala svog ginekologa, dr Leonarda Drajsbaha. On je bio tamo tokom svih porođaja i uverio je Ferčajld da će garantovati za nju na sudu.

„Rekla bih im da je ona sigurno rodila ovo troje dece i da su ona njena, i da ne znam šta nije u redu sa DNK testiranjem, ali znam da je imala decu“, rekla je Drajsbah.

Ali ništa od toga nije izgledalo važno, jer su DNK testovi smatrani nepogrešivim – zlatnim standardom na sudu. DNK je pokazala da se Ferčajldina genetska struktura ne poklapa sa genetskom strukturom njene dece.

Da bi se eliminisala svaka mogućnost ljudske greške, naručeni su novi DNK testovi iz različitih laboratorija. Bilo je to mučno čekanje, ali rezultati su bili isti: deca nisu bila njena.

Ferčajld je tada znala da je blizu gubitka dece. Posle tri sudska ročišta, rekla je da ju je sudija pogledao i rekao joj da pronađe advokata.

Bila je to još jedna teška bitka u sudnicama. Većina advokata kojima se Ferčajld obratila nije bila spremna da se bori protiv DNK dokaza.

Kako je došlo vreme da rodi svoje treće dete, sudija je naredio da svedok bude prisutan na porođaju. Ovaj svedok je trebalo da osigura da se uzorci krvi odmah uzmu i od deteta i od Ferčajld. Dve nedelje kasnije, DNK testovi su pokazali da ona nije majka ni tog deteta.

Baš kada se činilo da nema načina da se brani, lekari su otkrili retko medicinsko objašnjenje: Lidija je imala stanje poznato kao tetragametni himerizam.

Naime ona je apsorbovala blizanca u materici pre rođenja, ostavljajući svoje telo sa dva različita seta DNK. Jedan set se pojavio u njenoj krvi i koži, dok se drugi, skriven u njenom reproduktivnom tkivu, savršeno podudarao sa njenom decom.

Kada je ovo otkriće napravljeno, sve optužbe su odbačene. Lidija se ponovo ujedinila sa svojom decom, a njen slučaj je trajno promenio način na koji naučnici i sudovi razumeju DNK testiranje. Njena priča je snažan podsetnik da čak i nauka ima granice i da majčina veza ide daleko dalje od genetike.