Psiholog objašnjava zašto je ova rečenica najopasnija koju dete može da čuje: Roditelji, ovako ćete mu uništiti mentalno zdravlje

Odrastanje nije samo upoznavanje sveta — to je, pre svega, proces u kojem dete uči ko je ono zapravo, gledajući sebe očima svojih roditelja. Ako su te oči pune topline, strpljenja i iskrenosti, dete razvija temeljni osećaj sigurnosti i poverenja u sebe i druge. Međutim, kada roditeljski pogled nosi prećutane poruke, zamrznute tišine i emocionalne manipulacije, dete odrasta u osobu koja stalno sumnja u sopstvenu vrednost.

 Jer kada dete čuje te reči, ono ne čuje slobodu. Ono čuje: „Nisi mi važan/na“, „Snalazi se sam/a“, „Ne računaj na mene“. I tako uči da emocije nisu bezbedne, da iskrenost može biti kažnjena, a da ljubav često dolazi sa skrivenom cenom.

Neki od znakova da ste možda odrastali uz pasivno-agresivnog roditelja uključuju:

Tvrdili su da nisu ljuti ili povređeni, iako je njihovo ponašanje govorilo suprotno.

• Umesto razgovora, pribegavali su ignorisanju i „ćutanju“.
• Reagovali su hladno kada biste im poverili nešto što vam je važno.
• Pominjali su vaše greške ili neprijatne trenutke pred drugima.
• Postavljali su pitanja sa skrivenim tonom osude, da biste se osećali nelagodno.
• Često su zauzimali ulogu žrtve, kako biste vi osećali krivicu.
• Davali su „komplimente“ koji su ujedno isticali vaše slabosti.
• Psihološkinja upozorava: ovakvi obrasci ponašanja nisu bezazleni. Odrastanje u ovakvom okruženju može dovesti do:
• Hroničnog osećaja nesigurnosti
• Poteškoća u izgradnji poverenja u emotivnim odnosima
• I ono najvažnije — prenošenja istih obrazaca na sopstvenu decu

 Ako ste se prepoznali u ovim opisima, znajte da niste sami. Prvi i najvažniji korak ka ozdravljenju je upravo — prepoznavanje. To nije slabost, već znak unutrašnje snage i spremnosti da prekinete lanac tihe patnje.