Koji znaci će vam pomoći da shvatite da vašem detetu treba stručna pomoć?
- Dete stalno pokazuje agresiju i iritira ga bilo kakav komentar i postupak drugih, a ponekad čak i bez razloga. Za trogodišnje dete ovo je prirodno istraživanje granica okolnog sveta, ali ako se takvo ponašanje nastavi u odraslom dobu ili se pogorša (napreduje), onda će vam svakako biti potrebna konsultacija specijaliste.
- Deca ne pronalaze zajednički jezik sa vršnjacima i uvek se drže podalje.
- Deca su stalno zabrinuta i uplašena svega oko sebe: od rizika od povrede tokom igranja fudbala do epidemije zombija. Ne pokušavajte da ubedite dete da se samo kukavice i slabići plaše - to će samo pogoršati situaciju. Bolje je razumeti izvor ovih osećanja, jer se neka vrsta neuroze već nazire u blizini.
- Dete može da izrazi emocije samo kroz izlive besa, tuče, svađe - ili nikako.
- Dete nije zainteresovano ni za šta i ne uživa ni u čemu. Decu karakteriše radoznalost i aktivnost u traženju hobija, a ako je deci stalno dosadno i brzo se umore od različitih aktivnosti, onda je to razlog za brigu.
- Promene raspoloženja bez očiglednog razloga su takođe razlog za posetu specijalisti (ako su redovne, jake, potpuno neočekivane, poput prekidača).
- Emocije su stabilne, ali telo nije: dete je često bolesno, iako dobro jede, dovoljno spava i oblači se u skladu sa vremenskim uslovima. Tako dečje telo može reagovati na spoljašnje stimuluse, na primer, maltretiranje u školi ili strah od nastavnika.
- Dete je prestalo da se koncentriše na časove, a motivacija za učenje opada. To može biti jednostavno umor, ali može sakriti i ozbiljnije situacije, poput sukoba sa nastavnicima.
3 saveta kako da pripremite dete za sastanak sa psihologom
Razgovarajte sa svojim detetom o važnosti i vrednosti mentalnog zdravlja. Sigurno mu često govorite o važnosti fizičkog zdravlja - ako je tako, onda lako možete povući analogiju sa tim. Recite mu o karakteristikama psihološkog stanja osobe, kako ga proceniti, kako ga podržati, objasnite detetu ko je psiholog i kako može pomoći za udobnije zdravstveno stanje. Glavno je govoriti jednostavno i jasno, ne citirajte pojmove iz udžbenika.
Podgrejte interesovanje deteta pre posete specijalisti. Ne koristite reči „mora“ i „trebalo bi“, već mu pomozite kroz pozitivne slike, pozovite ga da zamisli kakav će biti prvi susret sa specijalistom. Navedite primere terapije kroz crteže i igre.
Ako dete već zna za psihologe i čulo je negativne stereotipe o onima koji im idu, onda nemojte pogoršavati situaciju dodatnim okidačima. Nemojte govoriti da dete ima problem koji zahteva stručnu pomoć, nemojte nazivati dete problematičnim. Navedite pozitivne primere kada poznati i uspešni ljudi idu kod specijalista jer im to poboljšava stanje i život.
Ovo su univerzalne preporuke, ali ne zaboravite da je vaše dete jedinstveno, pa bolje od drugih znate koje metode najbolje funkcionišu za njega. I obavezno održavajte kontakt sa detetom nakon seansi, slušajte njegove povratne informacije! Ponekad nije moguće odmah pronaći odgovarajućeg specijalistu, zato budite spremni na dodatne pretrage i nemojte terati dete da ide kod nekoga sa kim mu je neprijatno.
