Britanka Džodi Viting bila je samohrana majka devetoro dece i žena koja je godinama vodila tešku borbu s depresijom. Život joj nije bio nimalo lak — nakon što je preživela saobraćajnu nesreću i ostala vezana za invalidska kolica, njen svakodnevni teret postao je gotovo nepodnošljiv. Ipak, najteži od svih bio je strah za budućnost njene dece, posebno jednog sina – tada još bebe – za kog je, kako se ispostavilo, imala jezivu slutnju.
„Plašim se šta će biti s njim…”
U oproštajnom pismu koje je ostavila 2017. godine, Džodi je iznela svoje najdublje unutrašnje borbe i zabrinutost, ali i jedno potresno predosećanje koje će se, skoro dve decenije kasnije, pokazati zastrašujuće tačnim.
„Plašim se kako će se Kori Bel snaći u životu. Kada je nastala ova fotografija, imao je manje od godinu dana. Već tada mi je delovao nestabilno. Bojim se da će razviti psihopatske tendencije. Ima bipolarni poremećaj i mora da se leči. Pazite ga. On je najverovatniji kandidat da skrene s pravog puta“, napisala je, uz porodičnu fotografiju kao uspomenu.
Džodi je svoj život okončala nedugo nakon toga. Ostavila je poruku, devetoro dece i neizbrisiv trag tuge u porodici koja je ostala da se bori bez nje.
Njena slutnja postaje stvarnost
Skoro dvadeset godina kasnije, zloslutna rečenica iz pisma postala je stvarnost. Kori Bel, njen sin o kome je pisala, preminuo je u 19. godini od predoziranja. Samo nekoliko meseci pre smrti, bio je umešan u pokušaj ubistva — napao je dilera droge na ulici.
Kao da je još dok ga je držala kao bebu u naručju, majka znala kakva ga sudbina čeka.
Baka koja je ostala da nosi teret
Džoj Viting, majka Džodi i baka nesrećnog Korija, danas ima 70 godina. I dalje se seća svake reči iz pisma svoje ćerke. U intervjuu za britanski Mirror, ispričala je koliko je Džodi bila intuitivna kada su njena deca u pitanju.
„Znala je tačno kako će se svako od njih razvijati, ali za Korija se posebno plašila. Pisala mi je: ‘Molim te, pazi ga. Završiće život prerano’. Nažalost, bila je u pravu“, rekla je Džoj kroz suze.
Džodi je, uprkos svom invaliditetu i psihičkoj borbi, bila neumorna majka. Trudila se da deci obezbedi obrazovanje, ljubav i vaspitanje. Ipak, teret koji je nosila – fizički, psihički i emotivni – bio je prevelik.
„Krivac za nesreću nikad nije pronađen. Udario ju je auto i pobegao. Nije bilo kamera, nikakvih tragova. Ostavili su je na putu dok nije naišao slučajni prolaznik. Od tada, sve je krenulo nizbrdo. Postala je zavisna od terapija, lekova, a na kraju – i očaja“, priča njena majka.
Pitanja bez odgovora
Priča Džodi Viting i njenog sina Korija Bela ostaje kao upozorenje i opomena: da je mentalno zdravlje realna, teška borba, i da su unutrašnji nemiri često nevidljivi dok ne bude prekasno.
Ova potresna životna priča ne ostavlja nikoga ravnodušnim — ne samo zbog tragičnog ishoda, već i zbog pitanja koja ostaju da vise u vazduhu: da li je moglo drugačije?
Da li smo naučili da slušamo one koji ćute, a vrište iznutra?
