Nikada ne bih poverovala da će se ovako nešto dogoditi meni. Celo moje biće i vaspitanje vrištalo je protiv takvih scena, ali tog vikenda, život mi se preokrenuo naglavačke. Ispovest koju delim s vama nije ni jednostavna ni laka, ali je – nažalost – istinita.
Zovem se Elizabet Felt, imam 34 godine, radim kao finansijska savetnica, udata sam već sedam godina, i mislila sam da poznajem granice pristojnog društva. Mislila sam da poznajem i svoju porodicu. A onda me je dever – muževljev brat – pozvao na, kako je rekao, “opušteno veče samo za odrasle”. Moj muž je bio na poslovnom putu, pa sam mislila da će to biti neko vinsko veče, uz igru istine ili izazova, možda čak i malo flerta među slobodnima. Ali to što sam zatekla – nije bilo ni blizu tome.
Žurka se održavala u iznajmljenoj vili na obodu grada. Sve je spolja delovalo vrlo diskretno – parkirani automobili, prigušena svetla, osmeh domaćina. Prvi deo večeri bio je koliko-toliko običan – piće, muzika, smeh, poznata lica. A onda, posle ponoći, vrata spavaćih soba počela su da se otvaraju... i prizori koje sam tamo videla – zauvek su mi se urezali u pamćenje.
Ljudi koje znam godinama, kolege, poznanici iz teretane, čak i rođaci... svi su bili deo nečega što bih ranije nazivala "skrivenim svetom razvrata". Po sobama su bili u paru, trojkama, pa i više njih – na gomili, bez srama, bez pokrivanja. Bila sam zatečena, zbunjena, nisam znala gde da gledam. Htela sam da pobegnem.
A onda mi je dever prišao, pijan, uz osmeh koji me je užasnuo više nego bilo šta drugo te noći, i rekao:
„Elizabet, dođi da ti pokažem ko je u ovom krevetu, nećeš verovati.“
Ne znam ni zašto sam pošla za njim, verovatno još u šoku, u nekoj nadi da to sve nije stvarno. I onda – prizor koji me je potpuno slomio.
U polumraku sobe, prepoznala sam lice – moju kumu, moju najbližu prijateljicu iz detinjstva, ženu koja mi je držala veo na venčanju. Bila je gola, u zagrljaju dve osobe, a u očima joj nije bilo ni trunke stida. Samo osmeh. Pogledala me je direktno i rekla: „Nisam očekivala da ćeš doći, ali drago mi je.“
Nisam znala gde sam, ko sam, ni šta da mislim. Samo sam izašla napolje, u noć, i zvala taksi. Do kuće sam stigla ćuteći, ruke su mi se tresle, a srce mi je bubnjalo kao da će iskočiti. Nisam spavala celu noć. Sledećeg jutra sam mužu ispričala sve. Nije mi poverovao odmah – dok mu brat nije sam, uz smeh, potvrdio.
Nakon toga, odnosi su se zauvek promenili. S kumom više ne razgovaram. Moj muž je raskinuo kontakte s bratom. A ja? Ja sam izgubila iluzije, ali dobila istinu. Možda je surova, ali sada bar znam – ko su ljudi oko mene.
