Još kao beba, Vesna Petrović ostavljena je pored stovarišta na periferiji Beograda – bez imena, bez korena, bez ikoga svog. Njeno sećanje na život počinje u Ćupriji, mestu koje je postalo njen dom. Tamo je usvojena, a detinjstvo je provela rastrgnuto između Zvečanske i jedne hraniteljske porodice koje se danas gotovo i ne seća. Biološke roditelje nikada nije upoznala, a usvojitelji su preminuli pre više od tri decenije – ne ostavivši joj ni trunku istine o njenom poreklu. Čak ni na samrti nisu priznali da nije njihovo biološko dete.
Potraga za sopstvenim identitetom počela je tiho – otvaranjem jedne stare fioke u kući njenog detinjstva. Taj prvi korak odveo ju je na dug, bolan i neizvestan put, koji ju je vodio od kancelarija matične službe na Starom Gradu, preko Zvečanske – nekadašnjeg doma za najmlađe – do Doma za nezbrinutu decu u Braće Jerković. Na svakom mestu, pronalazila je tragove svog života, ali nijedan nije vodio do istine. Svaki odgovor otvarao je nova pitanja. Niko joj nije mogao – ili hteo – reći ko ju je ostavio, ko joj je dao ime, niti čija je ćerka zaista.
U magli sećanja i poluizrečenih istina, kao bleda svetlost ostala joj je samo jedna rečenica koju joj je pre mnogo godina izgovorio daleki rođak: da negde postoji njena sestra bliznakinja.
Ona je pre 3 godine na Fejsbuk stranici dobrotvorne organizacije "Gestohlene verkaufte Kinder suchen leibliche Eltern/ihre Kinder exYu" (Ukradena/prodata deca traže biološke roditelje, roditelji traže svoju decu iz exYu) koja je posvećena otetoj, ostavljenoj i usvojenoj deci, majkama, sestrama i braći koji traže svoje najmilije napisala da su joj rođaci njenih usvojitelja rekli da ima sestru bliznakinju i da ona živi u Novom Sadu.
- Moja krvna grupa je B pozitivna. Myheritage DNK test nisam uradila ali uradiću uskoro. Ako nađem svoju majku ne krivim je, samo želim da je upoznam i da saznam imam li nekog svog osim moje dece - ističe Vesna.
Osvrnula se i na najraniji period, nakon rođenja, kada je završila u Zvečanskoj u Beogradu kao dete bez roditeljskog staranja i opisala šta je pretrpela kao beba pre nego što je usvojena.
Vesna kaže da joj je pravo ime Manojlović Nera. Nađena je 10.5.1963. u šumici ispod Kalemegdana nedaleko od stovarišta Tehnohemije, Donji grad u Beogradu. Imala je na sebi belo ćebence, dve bele pelene od flanela, zavoj sa pupčane vrpce i bila je u vreći braon boje, prekrivena maramom sa raznim figurama žute, crne, plave i braon boje.
- Ja sam nedonošče i nije se moglo ustanoviti čija sam, pa sam predata na čuvanje i negu u Zvečansku u Beogradu. Upis mi je izvršen na osnovu rešenja od 30.05.1963. Dali su mi ime i utvrđen mi je datum rođenja. U izvodu mi piše datum rođenja, 20.04.1963. Usvojena sam u Ćupriji 1965. Menjaju mi ime i prezime u Vesna Petrović. Verujem da će me neko prepoznati. Moja sestra bliznakinja verovatno liči na mene - napisala je ona i zahvalila se svima u grupi koji bi mogli da im pomognu.
