Psiholog Keli Flanagan piše svojoj ćerki pisma o svemu i svačemu — poput poruka u boci, ispunjenih mudrim savetima za život. Ovo je jedno od njegovih najčitanijih pisama, koje je osvojilo srca hiljada čitalaca.
Ćerko,
Nedavno smo mama i ja nešto tražili na Guglu. Usput, algoritam nam je izlistao neke od najčešćih pretraga na svetu. Na vrhu je bio upit: „Kako zadržati muškarca“.
Taj naslov me je porazio. Preleteo sam par naslova sa savetima kako uvek izgledati seksi, kada mu doneti pivo, kada sendvič, i kako od svog muškarca napraviti uspešnijeg i pametnijeg.
I razbesneo sam se.
Jer, ćerko, to je laž. Ti nikada nisi imala, nemaš i nećeš imati zadatak da zadržiš muškarca.
Tvoj jedini zadatak jeste da zapamtiš da zaslužuješ ljubav jednog dobrog čoveka. Tu sigurnost moraš čuvati duboko u sebi — tako duboko da je ni odbacivanje, ni gubici, ni sebičnost koje ćeš neizbežno sretati kroz život ne mogu uzdrmati.
(Ako u sebi sačuvaš i saznanje da svaka osoba — ne samo ti — zaslužuje poštovanje i ljubav, onda si već dobila najvažniju bitku života. Ali to je tema za neko drugo pismo.)
Ako budeš verovala da tvoja vrednost ne zavisi ni od koga i ničega, privući ćeš dečka koji će to znati da vidi — dečka koji će želeti da provede život kraj tebe, zaljubljujući se u tebe iz dana u dan, sve dublje i dublje.
Ćerko, želim da ti pričam o dečku koga nećeš morati da „zadržavaš“ — jer će on želeti da ostane sam.
Ne zanima me da li zna kako da pravilno drži laktove za stolom — važno je da ne može da skine pogled s tvog nosa kada ga zgužvaš dok se smeješ.
Ne zanima me da li ume da igra golf — važno je da zna da se igra s vašom decom, da u njima vidi tebe, pa makar ga to ponekad i nerviralo.
Nije mi bitno koliko je „muževan“ — bitno mi je da ima snage da tebe pusti da budeš jaka.
Ne interesuje me za koga glasa — bitno mi je da te poštuje u vašem domu, i da te duboko u srcu ceni.
Nije mi važno koje je boje njegova koža — važno mi je da vašu zajedničku priču oslikava bojama strpljenja, požrtvovanja, ranjivosti i nežnosti.
Nije mi bitno u kojoj je veri odrastao, ili ako i nije — bitno mi je da zna da u životu postoje svete stvari. I da je svaka minuta života, a posebno ona provedena s tobom, sveta.
I na kraju, ćerko: ako jednog dana upoznaš takvog čoveka, i ako nema ništa zajedničko sa mnom— to neće biti važno. Biće važno to što delimo ono najvrednije na svetu: tebe.
Jer, na kraju, jedino što ćeš ikada morati da uradiš da bi on ostao uz tebe — jeste da budeš ti.
Večno tvoj,
Tata
P.S. za svaku ženu
„Napisao sam ovo pismo svojoj ćerki“, kaže Flanagan, „ali želim da ga posvetim svakoj ženi koju sam ikada sreo — onoj koja nikada nije imala priliku da čuje ovakve reči od svog oca.“
„Pismo je i za dečake današnjice — buduće muškarce, koji moraju da čuju šta je u životu zaista važno. Da li će moja ćerka jednog dana sresti čoveka dostojnog ljubavi, zavisi i od toga da li će bar jedan od vas zapamtiti ove reči. Molim se za tebe.“
