Penzionerka Anđa (81) iz jednog dalmatinskog zaseoka ispričala je da je još kao devetogodišnja devojčica ostala bez majke, koja je preminula nakon teške bolesti. "Izgubiti majku pred pubertet, to je nešto što ni najgorem neprijatelju ne bih poželela. Tada je brigu o meni preuzela baka. Oca sam retko viđala, on je večito imao nekog posla koji nikad nisam dokučila", objasnila je.
Baka je bila starog kova, a deda je, kaže, bio potpuno pod njenom komadom i retko je zborio. "Tako je sve zavisilo od moje bake, koja je zadovoljavala moje potrebe u smislu kuvanja, pranja, peglanja, brige da ustanem na vreme za školu, odem se ošišati i da održavam osobnu higijene. S temama i dilemama koje muče mladu devojku nosila sam se sama", kaže ona.
Sama kroz pubertet
I s 81 godinom života seća da je umesto uložaka krala bakine krpe. "Tek nakon više meseci baka je uvidela da je sve uprljano, prekrstila se i kupila mi uloške. Ali razgovora o tome nije bilo, kao ni o mnogočemu što me tištilo u pubertetu", govori nam.
NE PROPUSTITE
Prva ljubav
"S 13 godina sam se prvi put zaljubila. Srećom me taj dečko nije hteo, jer ni sa kim nisam razgovarala o zaljubljivanju ni odnosima pa me Bog poštedeo da ne zaglavim s nekim prerano. No, nije me poštedeo rane trudnoće, pa sam s 19 ostala trudna i udala se, sretna što me uopšte želi oženiti", ispričala je.
Zaljubljivanje, prvi poljupci, cigarete, bežanje s nastave, laganje da je kod prijateljice, o tome se nikada nije razgovaralo u kući. "Baka je imala punu štalu i njivu i vodila je kompletno domaćinstvo, jednostavno mi nije mogla zameniti majku s kojom bi mi generacijski jaz bio manji, a život verujem drugačiji. Možda bih imala malo više samopouzdanja pa me muž ne bi gazio", kaže Anđa.
Njen brak, ističe, nije bio srećan. Na kredit su popola kupili 48 kvadrata stana. "Muž je bio trgovački putnik, imao je novca ni sam nije znao koliko. Dio bi potrošio na porodicu, a još veći deo na provode. Rastezala sam svoju skromnu platu, putovala na posao autobusom. Mogli smo prosperirati, ta vozili smo prvi bolji auto u naselju. No, zbog njegovog pijanstava, prevara i scena kod kuće, izdržala sam s njim dok ćerka nije upisala fakultet. Onda sam ga poterala njegovoj majci koja ga je večito štitila", objasnila je.
Tragedija
Njen mir nije trajao večno, doživela je i najveću zamislivu tragediju. "Ćerka je dobila rak i dugo bolovala, nije više mogla imati dece, da mi ostavi unuče. Imala sam poznate doktore u gradu i novca na računu, hteo je pomoći i njen partner, ali spasa nije bilo. Preminula je s 39 godina. Za mene je počela agonija koja nikada nije prestala i pratiće me dok sam živa", govori.
"Od tada do danas nisam smogla snage, niti želje nastaviti sa životom. Bila sam na lekovima za smirenje, i danas sam, uz druge bolesti. Čekam da me Bog pozove. Jedini dodir s ljudima mi je gerontodomaćica koja obavi svoje i brzo ode. Guram sama, dok mogu. Propatila sam mnogo, nikome ne bih poželela ovakvu sudbinu", kaže.
Samoća boli
"Kako mi je za Božić, Novu godinu, Uskrs, za to niko ne mari. Danima ne sretnem srodnu dušu. Imam dve komšinice koje inače ponekad vidim u prolazu pa popričamo, ali na te dane praznika svi su sa svojima, s porodicom. Jedino sam ja sama kao napušteni pas. Možda vi pišete o lepšim sudbinama, ali ja ne živim otkako sam izgubila jedino blago na ovome svetu, svoju ćerku jedinicu", završila je Anđa.
(Moje vrijeme)
NE PROPUSTITE
Odavde nema izlaza, kamate su im zelenaške! Igor je pristao da bude žirant prijatelju i već 20 godina otplaćuje dug
