Obično govorimo o uticaju koji disfunkcionalne porodice i toksični roditelji imaju na karakter. Sa stanovišta prosečnog čoveka, ljudi iz srećnih porodica ne bi trebalo da imaju posebne probleme, što znači da o njima ne treba ni govoriti. Ali ima o čemu da se priča, a to su one divne karakterne osobine koje može dati samo psihički zdrava porodica. Ovo su kao markeri koje je važno pratiti ako želite da svom detetu pružite dobru porodicu.
Kako znate da li ste odrasli u zdravoj i srećnoj porodici? Ponekad je to teško sa sigurnošću znati jer nam je teško da sagledamo svoj porodični život iz ugla druge osobe. Evo nekih znakova ili karakternih osobina koje ukazuju na dobro detinjstvo sa divnim roditeljima.
1. Prihvatanje promena
Ljudi koji su odrasli u srećnim porodicama ne plaše se promena – oni je prihvataju. Za razliku od većine ljudi, oni razumeju da promena nije loša. I generalno su neizbežni. Promene su nam potrebne da bismo videli neki drugi put našeg razvoja, razmišljali o izborima i tako dalje...
Roditelji su ih ohrabrivali da isprobaju različite stvari i izađu iz svoje zone udobnosti. A kada je došlo do promena (ne uvek pozitivne), roditelji su bili uz njih na svakom koraku i svojom podrškom davali poverenje u budućnost. Oni su se prvenstveno fokusirali na svetlu stranu promena koje su nastupile, pomažući da se izglade negativnosti.
Ovakav pogled na stvari usadio je već odrasloj deci naviku da na promene gledaju kao na drugi deo života. Dakle, kada promena pokuca na vrata, oni na to gledaju kao njihovi roditelji i nabrajaju sve pozitivne stvari, pomažući svojim umovima da se fokusiraju na ono što je najvažnije.
2. Smiren odnos prema greškama
Ljudi koji odrastaju u srećnom domu ne dozvoljavaju da ih male greške sruše. Oni shvataju da su greške neophodne za razvoj.
Ovo sugeriše da su ih roditelji verovatno naučili da prihvate neuspeh. Na kraju krajeva, neuspeh može biti odskočna daska ka uspehu ako se iz njega izvuku pravi zaključci.
3. Sposobnost postavljanja granica i pridržavanja ih se
Još jedan pokazatelj osobe koja je odrasla u srećnoj porodici je njegova sposobnost da postavlja granice. Postavljanje granica može izgledati kao lak zadatak, ali za većinu ljudi to je i dalje težak zadatak jer je većina nas kao deca naučila da moramo da potisnemo svoja neprijatna osećanja da bismo izgledali dobro.
Ali ljudi koji su odrasli u srećnim porodicama ne misle tako. Roditelji su ih verovatno naučili da bezbednost i udobnost treba da budu prioritet. A reći nepoznatom daljem rođaku koji se prvi put pojavio u vašem životu: „Ne, ne želim da te zagrlim“, bilo je više nego normalno, a ne sramotno.
Sve počinje učenjem u bezbednom okruženju – u porodici. Stoga se ljudi iz takvih porodica u kojima su poštovali granice jedni drugih ne plaše da kažu nadređenima kada se prema njima nepravedno postupa: „Kršite moja prava i granice.
Psiholozi upozoravaju da nepostavljanje granica može dovesti do sagorevanja, ogorčenosti i sukoba u odnosima. Ljudi koji više vole da brane svoje granice razvijaju osećaj sopstvene vrednosti tako što grade odnose sa drugima. I da – neće narušavati tuđe granice.
NE PROPUSTITE
4. Ljubaznost prema ljudima
Ljudi koji su odrasli u srećnoj porodici ne znaju da budu grubi prema drugima. Njihovi roditelji su ih uvek učili da se „stave u kožu druge osobe“. Nikada ne znate kroz šta drugi ljudi prolaze, zato budite ljubazni prema njima.
Kada dete vidi prosjaka i pita majku zašto stric izgleda tako loše, loše se oblači, smrdi, traži novac, spava na ulici itd., majka ima nekoliko opcija za odgovor. Prvo: namrštite se, trznite i prezrivo recite - sami ste krivi, ne približavajte se takvim ljudima. Druga opcija: namrštiti se, trzati se i razdraženo odgovarati - ne obraćaj pažnju, ima ih dosta, sami će shvatiti, proći. Treća opcija: nađite vremena i objasnite. Ako je moguće, pomozite.
Neki roditelji pokušavaju da deci stave ružičaste naočare, da ih zaštite od razgovora i pogleda na „tužni život“, drugi roditelji su arogantni i štite svoju decu svojim izabranim krugom prijatelja, a svi van kruga su nedostojni svog pažnja. Ali postoje roditelji koji se ne plaše da vode „teške razgovore“ sa svojom decom, koji su iskreni prema izazovima sa kojima se suočavaju mnogi ljudi i sa kojima se svako može suočiti. Način na koji se roditelj odnosi prema ljudima – komšijama, kolegama, prolaznicima, strancima – tako će se i dete ponašati prema njima. Samo na osnovu ovog markera možete zaključiti da li ste odrasli u dobroj porodici ili ne.
Ovaj način razmišljanja utiče na to kako deca komuniciraju sa ljudima u svakodnevnom životu. Umesto da ignorišu osobu u nevolji, oni prvi posežu ili pozovu nekoga ko može da pomogne. Da li da prevedem babu preko puta, da dam milostinju, da kupim hranu za beskućno mače, da pomognem nekome ko je pao da ustane...
Istraživači su otkrili da je ljubaznost odličan prediktor blagostanja i čak može smanjiti anksioznost i depresiju. Dakle, čak i ako niste imali dobro detinjstvo, ipak vredi naučiti da budete ljubazni i pažljivi s vremena na vreme. Kao rezultat toga, mentalno zdravlje će se poboljšati.
5. Visoka empatija
Ako je osoba odrasla u srećnoj porodici, verovatno će imati visok nivo empatije. Neće oklevati da pruže ruku pomoći ako primete da su njihovi prijatelji u nevolji i uvek će pitati: „Šta se desilo kada primete da su njihovi voljeni čak i pomalo tužni.
Ova deca su verovatno često čula: „Primetio sam da se u poslednje vreme osećaš malo depresivno. Da li želiš da pričamo o ovome? Ovakva briga njihovih roditelja znatno im je olakšala sagledavanje emocija i razumevanje potreba drugih ljudi.
Pored toga, roditelji su im usadili razumevanje da „nijedna emocija nije nevažna“. To je zauzvrat dovelo do njihovog odrastanja u okruženju u kojem se podsticalo zdravo izražavanje emocija.
6. Sposobnost izgradnje ravnoteže između rada i odmora
Ljudi koji su odrasli u srećnim porodicama dobro se nose sa svojim obavezama. Ne rade previše naporno do iznemoglosti i ne zakasne da završe stvari. Oni takođe ne odugovlače i ne prave jadne izgovore poput: „Moj pas je pojeo moj izveštaj“.
Kako su odrastali, roditelji su ih učili važnosti ravnoteže. Da, rekli su: „Morate naporno da radite ako želite da uspete. Međutim, takođe su rekli: „Pauze su važne za vaše mentalno zdravlje. Ovi roditelji su shvatili da je ravnoteža ključna za podizanje veoma uspešne i emocionalno stabilne dece.
7. Sposobnost da izrazite svoja osećanja
Ljudi koji su odrasli u srećnim porodicama ne plaše se da izraze svoje emocije. Štaviše, odlično ih kontrolišu.
A sve zato što su se roditelji ove zdrave odrasle dece pobrinuli da im u svoje vreme obezbede siguran prostor za izražavanje ovih emocija. Nisu im zamerili što su plakali (čak i dečacima), nisu ih grdili što su ljuti, nisu ih osuđivali zbog nedostatka suza na sahrani najmilijih... Uvek su bili spremni da saslušaju njima i objasniti im svoja osećanja.
Brojne studije pokazuju da ljudi sa emocionalnom inteligencijom imaju bolje odnose na poslu iu ličnom životu. Oni takođe imaju odlične društvene veštine i kooperativniji su i lakše se slažu.
NE PROPUSTITE
9. Sposobnost preuzimanja odgovornosti za svoje postupke
Teško je preuzeti odgovornost. Uostalom, niko ne želi da prizna da je pogrešio ili pogrešio. Ali ljudi koji odrastaju u srećnim porodicama ne stide se reći: „Zeznuo sam stvar i stvarno mi je žao.
Njihovi roditelji su modelirali ovo zdravo ponašanje, često preuzimajući odgovornost za ono što se dogodilo. Kada su njihovi roditelji izgubili živce ili se naljutili, na primer, prvo nisu krivili druge što su ljuti, a drugo, smirili su se i rekli: „Zaista mi je žao što sam se tako ponašao. Bilo je pogrešno i nisi to zaslužio."
Nažalost, u većini porodica roditelji odgovornost za svoje negativne emocije prebacuju jedni na druge ili na svoju decu – „Vidi do čega si me doveo!“ ili „Bio sam dobro raspoložen, a ti si mi to upropastio, ceo dan je prazna zbog tebe!“ Ne ponašaju se tako odrasli, nego neodgovorni infantili, nemojte biti takvi.
Odrasli preuzimaju odgovornost bez pravdanja ili traženja nekoga ko bi okrivio. Takvo ponašanje kod dece možete negovati samo sopstvenim primerom.
8. Samopouzdanje
Još jedan znak da su ljudi odrasli u srećnoj porodici je samopouzdanje. Veća je verovatnoća da su ljudi koji su sigurni u sebe imali roditelje koji su se fokusirali na izgradnju svog samopoštovanja.
To ne znači da su prehvalili svoju decu ili ih hvalili za sve. Ali to znači da su svojoj deci rekli: „Možete da radite šta god želite. Verujte u sebe."
Ova podrška roditelja navela je ovu decu da istraže svoje sposobnosti i interesovanja bez straha da će biti osuđena. Kao rezultat toga, oni postaju kompetentne odrasle osobe koje znaju šta žele od života.
10. Zahvalnost
Konačno, ljudi koji odrastaju u srećnim domovima su zahvalni za male stvari u životu. Učili su ih da je život privilegija koja se ne daje svima.
Ali ovo nije slučaj kada toksični roditelji viču na svoju decu: duguješ mi svoj život. Naravno da ne. Poenta je da deca cene život, shvatajući da nema svaka osoba resurse i mogućnosti koje ima, i za to treba da budu zahvalni - sreći, univerzumu, bogovima i, naravno, roditeljima. Zahvalan ne znači obavezan. Često zbunjujemo ove stvari.
NE PROPUSTITE
Nataša Bekvalac
