Ana ima 33 godine i napisala je pismo redakciji Bright Side sa ovim rečima:
"Plašim se svoje svekrve, iako moj muž kaže da preterujem. Treba mi neko mišljenje o tome da li bi se i drugi ljudi osećali isto u mojoj situaciji.
Moj muž i ja smo u braku 3 godine. Ovo nije prvi brak, ni njemu, ni meni. Razvedena sam i imam ćerku od 5 godina iz prethodnog braka. Muž je takođe razveden.
Dok moj muž zna sve što treba o mom prethodnom braku i razlogu zašto sam se rastala od bivšeg, ja znam malo ili ništa o njegovoj prethodnoj vezi. Ipak, nikada nisam insistirala da mi mora sve detaljno ispričati. Sada razumem zašto je uvek ćutao na ovu temu, jer je, očigledno, majka bila razlog zašto je bivša žena pobegla od njega. Ali dozvolite mi da vam ispričam svoju priču od samog početka.
Moja svekrva se zove Svetlana, ona ima 55 godina i moj muž je njeno jedino dete. Moja veza sa njom je u početku bila veoma jednostana i laka. Kada smo se prvi put upoznale ona je bila ljubazna, srdačna i smejala se na naše šale. Mislila sam "bože, ovo je početak jednog lepog prijateljstva..."
Prva crvena zastava se desila kada je Ana ostala trudna
Ana nastavlja sa svojom pričom, govoreći: "Svetlana je veoma bliska sa svojim sinom, mojim mužem. Kada bismo došli kod nje, uvek je izvlačila njegove slike iz detinjstva pričajući o njemu nadugo i naširoko. Nikad mi to nije smetalo. Bilo mi je drago što je on imao tako lepo detinjstvo.
Međutim, Svetlanine priče uskoro su počele da nerviraju Anu. Objasnila je: "Sada sam trudna 5 meseci. Kada smo objavili trudnoću, Svetlana je bila toliko srećna da je stalno govorila koliko već voli svog unuka. Da, insistirala je da je beba dečak, a muž i ja nismo toliko marili za pol, čak smo zamolili doktora da nam ne kaže pol bebe, jer smo želeli da ovo bude iznenađenje."
Buduća baka je želela da im beba bude dečak, a čak je želela da i on dobije ime po njenom sinu. Ana je napisala: "Svetlana je insistirala na dve stvari. Rekla je da beba MORA biti dečak (kao da možemo da utičemo na to), i da se beba MORA zvati kao moj muž, ona ne bi prihvatila nijedno drugo ime. Ovo je bila crvena zastava za mene, ali nisam napravila skandal i samo sam to držala za sebe."
Ana je priznala: „Jednog dana, Svetlana i ja smo izašle na večeru. Moj muž i svekar su bili zajedno na koncertu. Moram da napomenem da moji svekar i svekrva žive u inostranstvu i bili su kod nas nekoliko dana. Svetlana je oduvek bila intenzivna i ne suzdržava se da preterano pokazuje koliko voli svog sina. Verujem da je to osećanje prenela na našu još nerođenu bebu, otuda njena želja da to bude dečak i da se zove kao moj muž, a njen sin.
Njihov zajednički izlazak je bio potpuni promašaj: „Pa, na večeri posle tri šoljice biljnog čaja, svekrva me pogleda i kaže: „Ako ikada slomiš srce mom sinu, učiniću ti nešto što ćeš pamtiti ceo život. Ozbiljna sam. I moj muž misli isto. Već znamo kako da se nosimo sa ženama koje su povredile našeg sina.“
Ana je napisala: „Bila sam tako zapanjena što je ovo rekla nakon tri godine braka i razumevanja koliko je naša veza jaka (jer je u drugom razgovoru rekla: „Nisam mogla da tražim bolju ženu za svog sina. Vas dvoje ste savršeni jedno za drugo')”
Bila sam toliko šokirana da nisam odgovorila na način na koji sam želela i nekako sam promrmljala nešto o tome da ne mora da brine.
Kasnije sam mužu pričala o tome i, na moje iznenađenje, nije bio užasnut, pa čak ni iznenađen. Ispričala sam mu kakav je ton imala Svetlana dok je to govorila. Ali moj muž je bio miran u vezi cele situacije, savetovao me je da se opustim i da samo mislim o našoj bebi.
Sada razumem da je bilo nešto u vezi njega i njegove bivše, neko Svetlanino ponašanje koje im je sigurno naštetilo. Možda se ona na sličan način umešala u njihovu vezu, a njegova bivša žena bila je uplašena kao i ja sada. U svakom slučaju, zaista želim manje svekrvinog prisustva u našem životu, i čak razmišljam da joj zabranim da viđa našu bebu. Imam taj osećaj, instinkt, da ona može učiniti nešto loše meni i bebi. Mislite li da preterujem?"
Šta biste vi savetovali Ani? Pišite nam u komentarima.
