Glumac Goran Šušljik i i njegova supruga, pijanistkinja Irina Dečermić, u braku su više od dve decenije i imaju dvojicu sinova - Đorđa i Dušana, koje su usvojili.
Njihova ljubavna priča je počela 1999. godine, u Crnoj Gori, Irina je tog leta došla da poseti svoje roditelje na moru , a ostalo je istorija.
Iako je stanovala u svetskim metropolama, ona je odlučila da iz korena promeni svoj život i ostavila sve kako bi s Goranom nastavila ljubav u Beogradu.
Oni su uvek otvoreno pričali o usvajanju dece i jednom prilikom prisetili su se trenutka kada su mališani postali deo njihove porodice.
Kako su ispričali, kada su aplicirali za usvajanje želeli su da deca budu u što mlađem uzrastu.
„Nismo mi puno razgovarali o usvajanju. Nekako smo intuitivno krenuli u tu priču. Meni je bilo izuzetno važno da postanem majka. Goran me je podržao“; ispričala je kompozitorka jednom prilikom, gostujući u emisiji 150 minuta na TV Prva i otkrila proceduru za usvajanje:
„Tokom dva i po meseca prođete kurs sa psihologom u Centru za socijalni rad, tokom kojeg se suočavate sa pitanjima koja možda ne biste sebi postavili. Jedno je želja, drugo realnost i život sa detetom“, rekla je ona.
„Sećam se kad su nas pozvali iz Pirota i rekli da postoji jedan dečak koji se zove Đorđe, odmah sam znala da je to naše dete. Nisam morala da ga vidim, već je bio moj“, priznala je Irina Dečermić, ne krijući da joj je teško palo što već posle prvog susreta nisu mogli da ga povedu kući.
Po savetu psihologa, Đorđu su rekli da je usvojen kad je imao četiri godine.
„Razlog više da mu tada saopštimo da ga je druga mama rodila bio je i taj što je u to vreme trebalo da nam se pridruži i Dušan. Počelo je upoznavanje sa idenitetom, ali nije bio previše zainteresovan za tu informaciju.“
Goran je istakao da je njihov sin izgledao kao da upravo njih čeka da dođu po njega.
„Što se tiče Đorđa, on je bio u jednoj hraniteljskoj porodici, mi smo došli da prvi put ga vidimo. Sećaš se kad smo parkirali kola nedaleko od te kuće. Videli smo jednu ženu, hraniteljku i njega koji je tako nekako odjednom iz tog naručja, bio je mali, godinu dana, odjednom se ispravio i otvorio te svoje velike lepe oči na nekih stotinak metara od nas i izgledalo je kao da nas čeka. Mislim, on nije ništa od toga mogao da čuje niti da razume, ali eto to osećanje da je on spreman za nas je možda naše učitavanje, ali prosto je to naša priča“, ispričao je glumac jednom prilikom i dodao:
„Pitanje je tog biološkog ili roditeljskog instinkta. On je duboko u svakom od nas. Nevezan je samo za biološku decu. Sećam se kada smo sa Đorđem bili na moru prvo leto. Bio je strašno nemiran, večerali smo, bio sam okrenut ka Irini. Samo sam u jednom trenutku video da on naglo pada sa stolice. Ja sam uspeo da svoju šaku pružim i da njegova glavica ne udari o nešto tvrdo. Tu sam bio siguran da sam otac. Prosto, ta brzina, instinkt da uradiš to da sačuvaš nešto tvoje“, ispričao je Šušljik.
Stil / nova.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
