Dr Gordon Njufeld je čuveni svetski stručnjak u oblasti ranog razvoja i dečje psihologije, a nedavno je bio gost u okviru programa "Razgovori o roditeljstvu" koje svake godine organizuje Fondacija "Novak Đoković" na čelu sa Jelenom Đoković. Naime, u okviru svog predavanja istakao je mnoge ključne stvari koje bi svaki roditelj trebalo da zna, a potom je otkrio i ono najvažnije - kako se od dece stvaraju dobri ljudi.
- Ja sam razvojni psiholog i kao takav verujem da je razvoj potencijala spontan ako su uslovi adekvatni. Koje su to fundamentalne potrebe dece koje treba da ispunimo da bi ona postala dobri ljudi? Verujem da je osnova privrženost – zajedništvo, kontakt, povezanost, ljubav, pripadanje, da je to fundamentalna potreba. Preživljavanje zavisi od zajedništva, u trenucima najvećih izazova prvo ćemo posegnuti za zajedništvom - naglasio je dr Njufeld na početku svog predavanja i dodatno se osvrnuo na privrženost:
Privrženost deteta roditelju daje moć da se pobrine o njemu. Ako dete nije privrženo roditelju, on ne može da brine o njemu. Privrženost je kontekst u kom pružamo brigu svojoj deci – osobina koja stvara osećaj doma, osećaj sigurnosti i najzad, priprema decu za ovaj svet. Nije predviđeno da se deca staraju sama o sebi - bio je jasan dr Njufeld.
Osim privrženosti, kao osnovne potrebe deteta, dr Njufeld naveo je i potrebu za slobodnim izražavanjem osećanja, odmor i igru. Odmor je, kako kaže, preduslov za rast, dok je sposobnost za igru odličan pokazatelj zdravlja.
Potom je objasnio fenomen zvan "društveno referenciranje", koje u odnosu roditelja i deteta označava preslikavanje reakcije. Na primer, ukoliko dete padne i povredi koleno - tražiće reakciju roditelja pre nego što formira sopstvenu.
- To je dobra stvar, ukoliko se dete okreće roditelju, kada je zbunjeno, "treba li da budem uplašen, treba li da budem alarmiran, kako da se ponašam?". To nam dopušta da se pobrinemo za dete. Ne bi smela da se izgubi ta veza. Jer kasnije, u odraslom dobu, uvek će pre tražiti znake kod svojih vršnjaka nego kod roditelja -kaže doktor, a prenosi "Ona".
Naglašava da deca kod roditelja moraju da osećaju sigurnost.
- Na taj način roditelj šalje poruku detetu da li su u kontroli, da li to može da se reši. Čak i za vreme rata i bombardovanja, roditelj mora da zna da se dete ugleda na njega, da prati njegovu reakciju. Zato je važno da roditelj odaje utisak "ja ću te zaštititi, ja ću te čuvati sigurnim" - odgovara dr Njufeld.
Kažu da nijedna emocija nije neprijatelj detetu, čak i kada je preuveličana. A, opet, u psihologiji postoje dve suprotne teorije - jedna se bazira na tome da treba da budemo pribrani pred decom, a druga da je poželjno da budemo ranjivi i otvoreni. Postoji li zlatna sredina?
- Zavisi od konteksta. Dete mora da ima osećaj da su roditelji "u kontroli", da će moći da brinu za njega. Treba da budemo ranjivi i otvoreni, ali ne ako su u pitanju negativne emocije vezane za njih, kao što je na primer: "nisam bio zreo kad sam te dobio, nisam znao da li te želim". Sve što nije vezano za njih je u redu, treba im pokazati da je normalno biti uzrujan i frustriran - smatra ovaj stručnjak.
Kao najveća greška koju roditelji može da napravi podvukao je:
- Ne preuzeti odgovornost da ste vi odgovor na detetove osnovne potrebe. Postoji kriza samopouzdanja kod roditelja širom sveta, što više traže odgovore - sve su anksiozniji. Ne preuzimamo odgovornost da se dete ugleda na nas, "moram da uradim to, nemam vremena da naučim kako se to radi, samo moram da uradim" - zakključio je Njufeld.
