Mislim da te ništa ne može pripremiti za gubitak roditelja. To je veći udarac u odraslom dobu, jer ste u trenutku kada ste zapravo prijatelji sa svojom majkom ili ocem . Njihova mudrost je konačno potonula i znate da su sve stvari na koje ste prevrtali očima kao tinejdžer zaista urađene iz ljubavi i verovatno su vam spasile život na vreme.
Oboje sam izgubila u razmaku od dve godine : majku veoma neočekivano, a oca prilično brzo nakon dijagnoze raka.
Moja mama je bila jedina osoba koja je mogla da vidi u moju dušu i mogla je da me pozove na najefikasniji način. Naučila me je šta znače humanost, empatija i velikodušnost. Moj otac je bio sarkastični realista u kući i jedan od ljudi koji najviše opraštaju koje sam ikada srela.
Tuga ide svojim tokom i dolazi u fazama. Od njihove smri, u mom životu su se promenile mnoge svari, a ovo su neke od njih:
- Moj telefon nikada nije daleko od mene pred spavanje, jer sam poslednji put kada sam to uradila propustila poziv da mi je umrla majka.
- Sama pomisao na smrt moje majke, ponekad me je činila fizički bolesno, oko šest meseci nakon što je umrla.
- Njihova smrt je rasparčala ostatak naše porodice.
- Dala sam sve od sebe da ispoštujem njihove želje i to me ponekad činilo lošom ženom. Teret toga je bio ogroman, ali sam razumela zašto sam izabrana. To me je ojačalo kao osobu , pa sam na tome zahvalna.
- Ljuta sam što moj sin nije stigao da ih doživi kao babu i dedu.
- Gledala sam ga pet puta pre njegovog rođenja i osećam da mi nešto fali. On bi obožavao njih i oni njega.
- Ne bih menjala vreme sa njima ni za šta, ali ponekad mislim da bi bilo lakše da su umrli kada sam bila veoma mlada.
- Ne žali se preda mnom na roditelje.
- Život ide dalje, ali biće trenutaka čak i godinama kasnije, i dalje ćete se slomiti kao da se to dogodilo juče.
- Kada vidite svoje prijatelje ili čak strance sa njihovom mamom ili tatom, ponekad ćete biti ljubomorni.
Ovde sedim osam i deset godina kasnije i još uvek ima trenutaka da posegnem za telefonom kada se desi nešto uzbudljivo. Onda me pogodi — ne mogu da ih pozovem.
Gubitak roditelja — dva, u mom slučaju — zauvek je promenio mene i način na koji gledam na svet. Na čudan način, to me je učinilo boljim roditeljem. Uvek sam veoma svesna šta sećanja mogu značiti mom sinu i kako ću uticati na njegov život dok sam na ovoj zemlji. On zaslužuje da zna koliko je voljen i kada mene ne bude, ono što ga sada učim i usađujem, biće moje nasleđe.
Bonus video: