Rasema Musić iz Srebrenika doživela je najveću noćnu moru svakog roditelja. Decu koju je rodila i odgajila, izgubila je preko noći, a bol i patnju za njima, nosiće u sebi do groba.
- Imam jednog unuka, srednja je škola, on dolazi tu kod mene. Ostao je siroče kad je imao 6 godina, kada mu je otac umro. Imam 4 unučadi u Nemačkoj, njih nisam videla 16 godina, otkad mi je sin umro. Nisu me nikada zvali, niti sam ih videla. Volela bi ih videti, pa posle nek mi Bog dušu uzme. - započela je Rasema svoju tužnu ispovest.
- Starijeg sina sam izgubila kada je čuvao krave. Krava mu se omotala oko ruke i tako ga vukla. Dovukla ga je pred kuću, mislila sam da vuče najlon, a u stvari, vukla je njega. Uzela sam ga u ruke, glavu mu umotala u moj šal, nosila sam ga niz ulicu i vikala na sav glas. Bio je 4. razred, bio je 4 dana na aparatima, a onda je umro. Kad je on umro, 12 dana nisam jela, rekla sam da ću umreti - neću više živeti i gotovo!
- Tek posle, kad su mi je ovaj drugi krenuo na dijalizu... Imao 20 godina, tek što je završio srednju školu. Otišao je na sistematski pregled u Sarajevo, ne znajući da je bolestan. Na pregledu su ustanovili da su mu se bubrezi osušili. Nikad se nije žalio da ga nešto boli. U 3 sata unoć, zakukao je da ga boli, rekao je sad će 9 sati pa će doći sanitet da me vozi na dijalizu. Otišla sam da nađem ko će da ga odveze u bolnicu, a on je umro na pola puta. Ne mogu opisati šta sam preživela. Kad sedim sama, gledam u njihove slike i plačem.
- Posle sam i muža izgubila i svima kažem, nema niko preči nego muž. Sa njim sam delila i dobro i loše. Kad ja ovako legnem, on mi priđe i kaže "ajde ustani, da popijemo kafu, da popričamo", bio mi je dobar.
- Treći sin mi je otišao u Nemačku, zvao me je da idem i ja. Otišla sam avionom i bila dva meseca tamo. Dobio je dvoje dece i umro i on. Još jedan sin mi je bio oženjen, umro je i on. Imala sam ih četvoricu, svi su otišli, a za njima i muž...
- Najmlađi sin je poslednji umro, njemu sam dala bubreg kad je imao 8 godina. Doktori su rekli da je mogao živeti sa mojim bubregom sto godina. Njegove poslednje reči nikad neću zaboraviti, rekao mi je "Mama, da li bi ti legla ovde umesto mene, da možeš", pričao je sa mnom i umro. Jedina uteha mi je unuk koji tu dođe. - završila je ona.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
