"Živimo u porodičnoj kući. Moj sin i snaja s detetom žive na spratu, dok smo suprug i ja u prizemlju. Sa snajom imam korektan odnos. Uvek me pozdravi, pita treba li šta doneti iz prodavnice i povremeno pomogne oko dvorišta. To je lep i pristojan odnos, ali bez srdačnosti. I prihvatila bih ja to sve da nemam jedan veliki problem, a to je način na koji mi se obraća unuka.
Dok snajinu majku zove "baka", mene stalno zove "baba". Kod nas u kraju "baba" je ružna reč, pogrdna, dok je "baka" reč koja izražava ljubav i poštovanje.
Već nekoliko puta sam unuci, sinu i snaji navela da bih volela da me dete zove bakom, ali dete mi kaže "ti si baba, a ona druga je baka".
Kada čujem da njoj tepa "bako", a mene zove "baba" kao nož da mi se zarije u srce. Osećam se manje vredno, osećam se uništeno. Ne znam šta da radim, osećam se kao neka matora veštica? To dete mi je ceo život i samo želim da me zove "bako"."
Šta biste vi savetovali ovoj ženi?
NE PROPUSTITE
(Stil/Moje vrijeme)
