Kada čekaju da im se dete rodi ili odraste, roditelji su najčešće radoznali o osobinama koje dete nasleđuje od kog roditelja, a određene karakteristike poput znakova starenja ili inteligencije nasleđuju od majke.
Većina ljudskih osobina je poligena, što znači da su određene kombinacijom nekoliko gena oba roditelja. Na primer, u vašem genetskom kodu postoji najmanje 700 sekvenci koje mogu uticati na visinu. Slično tome, vaša koža, boja kose i boja očiju zasnivaju se na mešavini gena – što objašnjava zašto naše oči dolaze u tako širokom spektru boja.
Iako se većina naslednih gena prenosi od oba roditelja, neke osobine su direktno povezane sa majkom, od određenih genetskih bolesti do boje kose i očiju, prenosi Klix.ba.
Koje su te osobine?
Znaci starenja
Kako starite, vaše lice počinje da pokazuje znakove – izbočine, bore na čelu, bore od smeha. Možda ćete morati da zahvalite svojoj majci u zavisnosti od toga kada i kako se ovi znaci starenja materijalizuju. Konkretno, mitohondrije majke doprinose procesima starenja.
Prema istraživačima sa Instituta Karolinska i Instituta Maks Plank za biologiju i starenje, dete će naslediti DNK majke, uključujući mitohondrijalnu bolest ili disfunkciju. dr. Nils-Goran Larson, profesor na Institutu Karolinska i glavni istraživač na Institutu Maks Plank za biologiju starenja, rekao je: "Istraživanje je pokazalo da mitohondrijalna DNK naših majki utiče na naše starenje. Ako nasledimo mitohondrijsku DNK sa mutacijama iz našeg majko, starimo brže."
Inteligencija
Iako ne postoji jedan "gen za inteligenciju", jedan od faktora koji doprinose detetovom oštrom intelektu potiče od DNK majke. Sve je više istraživanja koja pokazuju ulogu majke u inteligenciji njene dece. Jedno zanimljivo istraživanje koje podržava ovu teoriju sproveo je Savet za medicinska istraživanja u Škotskoj.
Ova studija je intervjuisala učesnike (starosti 14-22) svake godine. Istraživači su otkrili da je najbolji prediktor inteligencije majčin koeficijent inteligencije. U proseku, koeficijent inteligencije učesnika varirao je samo 15 poena od njihovih majki.
Mentalno zdravlje i poremećaji
Nasleđuju se ne samo fizičke osobine i karakteristike ponašanja, već i mentalne i emocionalne karakteristike. Iako spoljašnje okolnosti igraju ulogu u razvoju poremećaja raspoloženja, stanja i bolesti, one deluju u skladu sa genetskim predispozicijama – ne uvek isključivo od majke, ali istraživanja sugerišu da je to češće nego što se ranije mislilo.
Studija iz 2016. otkrila je povezanost između depresije kod majki i njihovih ćerki u analizi 35 porodica. Zanimljivo je da su takođe otkrili da se depresija ne prenosi sa očeva na njihove ćerke ili sa očeva na sinove.
Stil spavanja
Obrasci spavanja, ponašanja, pa čak i poremećaji su mnogo verovatnije preneti na decu od mame nego od tate. Ovo uključuje nesanicu i cikluse spavanja i buđenja.
Studija objavljena u Sleep Medicine sugeriše da deca nasleđuju svoje obrasce spavanja od svojih majki. Studija je pokazala jasnu korelaciju između nesanice kod majke i nekoliko metrika spavanja novorođenčadi.
Metabolizam
Održavanje zdrave težine ima mnogo više veze sa zdravim načinom života nego genetikom, ali to ne znači da geni vaše majke ne pomažu u sagorevanju viška energije.
Suprotno popularnom verovanju, masnoća je suštinski izvor energije za održavanje našeg tela. Smeđa mast je posebno odgovorna za regulisanje telesne temperature u hladnom okruženju i energetski metabolizam. Ovo je u suprotnosti sa belim masnim ćelijama, koje rastu u veličini kada im se daje višak energije (kalorije).
Istraživači su otkrili da smeđe masno tkivo može biti ciljano u borbi protiv gojaznosti. I ne samo to, već su otkrili i da majke nose gen koji omogućava smeđoj masti da se bori protiv bele masti, koja se pripisuje očevim genima.
