Pisali smo vam neverovatnu priču o ženi Paši koja je sa svojim mužem u teškim okolnostima othranila napuštenu bebu, pa su joj je ukrali iz dvorišta.
Priču možete pročitati OVDE, a ovo je njena druga strana. Rođena majka bačene bebe ispričala je kako je sve teklo iz njenog ugla.
U vrtlogu ratnog vihora, kad se u Bosni nije znalo gde se ko seli i gde će ko da živi, išlo se kroz šumu, sporednim putevima, Ismeta je te 1992. godine bila u jednom delu Bosne, dok je njena svekrva ostala sa njenim ćerkama da ih čuva.
"Htela sam da idem u inostranstvo sa devojčicom od 4 godine i sa bebom od 5 meseci. Međutim nisu nam dali da odemo, nismo uspeli. Malo posle toga su mene poslali. Otišla sam u drugo mesto da tražim hranu za decu, a svekrva je sa njima dvema ostala. Kad sam se vratila nije bilo tu ni svekrve, ni dece."
Mesecima posle toga je tražila dete. Svekrva joj je rekla da je bila prinuđena da je ostavi u snegu, jer nije mogla da se snađe sa dvoje male dece.
"Jedan čovek mi je ispričao da je svekrva ostavila dete, a da ju je uzela neka žena. Godinu dana sam se raspitivala gde je, tražila je. Svekrva je rekla kod koje je žene. Sa bratom je jednom išla da uzme devojčicu, a ta žena joj nije dala".
Kaže da je bila besna na svekrvu jer je dala dete.
"Svekrva mi je rekla da je sa ženom napravila ugovor i sa socijalnim radom, da će da vrate dete kad se pojave roditelji. Sela sam na autobus i pronašla Kladanj, to mesto gde živi žena koja je uzela moju ćerku."
Vojnik joj je pre toga ispričao kako je njena svekrva bacila dete, njenu ćerkicu i kako ju je on nosio po snegu.
"Šokirala sam se kad su mi ispričali šta se sve izdešavalo. Al nisam imala vremena da budem očajna, morala sam da nađem ćerku, samo mi je to bilo u glavi."
Susret sa ženom koja joj je uzela dete
"Kad sam došla u Kladanj uputili su me u kojoj ulici da tražim Pašu kod koje je živela moja ćerka. Srela sam ženu i pitala je gde živi žena Paša. Ona mi je odgovorila - Ja sam Paša, ja odgajam to dete već 6 godina i ono je moje."
Kad je ušla u dvorište zatekla je ćerku kako se igra. I kaže da joj je to bio najbolniji trenutak.
"Tad kad mi srce nije poklo neće nikad. Dete neće kod mene, neće da me pogleda. Plače. Paša mi je rekla da ostanem kod njih dan-dva, da se upoznam sa detetom, pa ćemo sutradan u Centar za socijalni rad. U Centru im je Paša rekla "Mi smo mame jednog deteta, ona je rodila ja sam je othranila". U Centru je rečeno Paši da treba da mi da dete, da je tako po zakonu. Ona nije bila za to. Vratila sam se kući pa posle par dana opet došla da tražim svoje dete. Izašla je i rekla "Samo preko mene mrtve". Znala sam da će biti teško"
Policija je imala nalog i rekli su Paši da spremi dete da je Ismeta nosi, da je ne bi nasilno otimali.
"Niko nije bio za to da donesem dete, jer smo bili gladni. Dobijali samo kilogram brašna, a bilo nas je 10 u kući."
Nakon mesec dana dolazi Paša s pismom
"Moj muž je poslao Paši pismo da dođe i da uzme dete jer nismo imali para da ga hranimo. Kad je došla ja sam joj rekla da ga nosi, da joj neću braniti, al kad joj zatražim da mi devojčicu vrati nazad. Kad steknem uslove za život. Kad je odnela dete, nakon par meseci otišla sam ponovo da je uzmem. Tad me isterala napolje, pred mojim očima uzela dete i odvela ga u selo. Srce je htelo da mi pukne."
Ismeta je odlučila da ode i da ukrade svoje dete. Kaže da nije mogla drugačije.
"Ukrala sam dete iz dvorišta. Njena svekrva je zaurlala - Pašo, ukrade ti Ismeta dete. Jurila me po dvorištu sa viljuškom da me ubije. Nisam joj više davala dete."
Jedno vreme nisu bili u kontaktu. Ismeta nije dozvoljavala da Paša vidi dete, plašila se da će je opet uzeti.
Dok se nije udala, devojčica više tamo nije išla.
"Sad se oni obilaze, sad živi u Belgiji, odrasla je žena, sad ima kontakt sa Pašom, ja joj ne branim. Zahvalna sam joj jer ne bi bila živa moja devojčica da ona nije preuzela brigu o njoj. Iskreno, ne krivim je ni za šta, ona je zavolela moje dete i razumem je zašto mi je nije dala, vezala se za nju."
