Bosanac Zijad Ibrahimović iz Donje Dobošnice od malih nogu nije imao lak život, počeo je da se bori za egzistenciju čim je stasao, da bi na kraju i celoj porodici pomagao, posebno majci. Posle burnog života, mislio je da je našao mirnu luku pored prve supruge, a ispostavilo se da tek tad kreće pakao za njega. Iako se razveo i ponovo oženio, sreće u ljubavi nije imao sve do 2009. godine, kada je upoznao Ankicu, kako ističe, njegovu srodnu dušu. Međutim, tada su ga se svi najmiliji odrekli...
- Živeo sa majkom i sestrom invalidom, sagradili smo sebi kućicu na onaj pređašnji način. Rat je učinio svoje i sve je izgorelo. Otac mi je bio doktor, mlad je umro i majka je ostala sama sa nas četvoro, ni penzije nije imala. Težak je to život bio. Sreća te je bila vrsna krojačica, najbolja u ovom kraju, te je tako zarađivala za hranu. Išla je da radi i sa motikom, trebalo je sve nas iškolovati. Kada sam malo porastao i počeo zarađivatu, otišao sam u inostranstvo i sam sam sebi plaćao školovanje - započinje svoju ispovest Zijad, koji je ostao bez oca sa 4 godine.
Čim je stasao dovoljno da može da traži posao, iako je i dalje bio tinejdžer, otišao je da radi svuda po svetu, a najviše u Nemačkoj, Hrvatskoj i Srbiji se zadržao.
- Nije mi se isplatilo da idem često kući. Štedeo sam da bi što više novca mogao da pošaljem staroj majci i sestri, koje su zavisile od mene. Pre nego da odem u Nemačku, bio sam oženjen sa jednom ženom iz Tuzle i ona je zahvetala da odem tamo kako bi više zaradio. Bila je šestom mesecu trudnoće kada sam otišao. Pet dana posle porođaja je napustila dete i mene, a to mi je majka javila preko telegrama - objašnjava i dodaje:
-Kada sam rekao šefu u Nemačkoj šta se dešava, on mi je sve obezbedio da dođem za Bosnu, čak je ponudio da se vratim zajedno sa ženom u Nemačku, davao mi je novu kuću gde bismo živeli. Voleli su me tamo, jer sam bio vredan momak. Mislio sam da ću je nagovoriti da se vrati i da se preselimo zajedno. Otac ju je nagovorio, ali oni nije htela da ide, a ubrzo me je opet i napustila, jednostavno me nije žena volela. Tri puta je dolazila i odlazila. Sina sam odgajio uz pomoć majke.
Posle isteka ugovora u Nemačkoj, prešao je da radi u Hrvatsku.
- Nakon tri godine pomirio sam se ponovo sa istom ženom i dobili smo curicu. Živeli smo jedno vreme zajedno u Hrvatskoj, ali zbog nje sam se opet vratio u Bosnu, gde sam morao da radim u rudniku - rekao je Zijad i istakao da zajednički život sa njim opet nije uspeo.
Potom se oženio i drugi put, ali i tada je doživeo razočaranje.
- I ona je bila na svoju ruku. Sa njom sam dobio bliznakinje ali ni taj brak nije opstao. Ja sam je i školovao i zaposlio. Čim je počela da radi, ostavila me - kaže Bosanac.
Supurgu Ankicu upoznao je 2009. godine kada ju je angažovao preko oglasa da mu očisti kuću. Razlika od 20 godina im ne smeta, žive u skladnom braku, a sa druge strane, odnosi sa decom su se poremetili, ni danas mu nije najjasnije zašto, kada je svima samo dobro učinio.
- Živela sam gori život nego što je on prošao, ali me je spasio. Nikad mu ne mogu zaboraviti šta mi je uradio, neka živi hiljadu godina, ja ću mu pomoći šta god budem mogla. Otkako smo se upoznali, nismo se rastali - zaključila je Ankica.
