Četvrtog juna 1988. godine, u Sakramentu, životi stanovnika su se u trenu promenili. Niko nije ni slutio šta se dešavalo tog jutra u kući porodica Dijane i Daun, dve prijateljice čija su se deca Kendi i Gina igrale napolju.
Panično i pod stresom, sedmogodišnja Gina utrčala je u kuću: "Neki čovek je odveo Kendi!" Pogođene tim šokantnim iznenadnim događajem, žene su hitro istrčale napolje, ali otmičar i četvorogodišnja Kendi nisu bili više tu.
Majka nestale devojčice nije gubila ni trenutka. Odmah je pozvala policiju i istovremeno detaljno ispitivala Ginu o svemu što se dogodilo.
Gina je svedočila detaljima koji su bili jezivi - dok su se deca igrala, nepoznati muškarac je prišao Kendi i pitao je da li je to iza nje njen otac. Pre nego što su deca mogla išta da učine, otmičar je brzo podigao devojčicu i odneo je ka svom automobilu, ostavljajući iza sebe strašnu scenu, deca su u očaju vrištala i dozivala Kendinu majku.
Ova neopisivo uznemirujuća situacija ostavila je grad u šoku, dok su žitelji zajedno s policijom očajnički tragali za tragovima koji bi ih odveli do Kendi. Dok su dani prolazili, nada je blijedela, ali sudbina devojčice i dalje je bila neizvesna. Svi su bili ujedinjeni u nadi da će Kendi biti pronađena i vraćena kući, a svaki dan bez nje bio je bolan podsetnik na tragični događaj koji je promenio živote mnogih u Sakramentu.
Policija koja je stigla na mesto takođe se obratila devojčici i zamolila je da detaljnije opiše kako je izgledao muškarac i njegov automobil. Gina je zapamtila da je mladi otmičar imao braon kosu do ramena i brkove, malu tetovažu na ruci i automobil plave boje.
Sledećeg jutra, sve novine u Sakramentu bile su ispunjene uznemirujućim naslovima o otmici. U članku su navedeni podaci o zločincu i molba za pomoć u potrazi za Kendi. U međuvremenu, istražitelji su već počeli da proveravaju sve moguće verzije. Jedan od prvih osumnjičenih bio je otac devojčice. Ali 28-godišnji Džejms Talariko imao je nepokolebljiv alibi: već treću godinu je bio u zatvoru. Među ostalima koji su mogli biti umešani, istraživali su i osuđenici za slične zločine, ali sve je bilo bezuspešno.
Četiri dana nakon otmice dolaze do informacija
Policija je dobila poziv od 18-godišnje devojke koja je prijavila da je upravo videla plavi Ford u čijem zadnjem sedištu je bila devojčica slična nestaloj Kendi. Napomenula je da je dete glasno plakalo. Istražitelji su odmah krenuli na mesto događaja zajedno s kinolozima, a policijski helikopteri su poleteli u vazduh. Ali nisu stigli na vreme. Manijak je već bio otišao s lica mesta i nestao.
Potraga se nastavlja
Dani su prolazili, ali novi tragovi nisu se pojavljivali. Policija je proveravala sve vlasnike plavih automobila u Sakramentu, ali u tako velikom gradu to je bilo kao tražiti iglu u plastu sena. Ipak, nisu odustajali, kao ni majka Kendi, koja je svakog dana verovala da će joj ćerka sigurno se vratiti kući živa.
Nakon mesec i po dana, 18. jula 1988. godine, konačno je došlo do informacija. Ujutru su Dejzi i Hana Džons išle u školu. Iznenada, pored njih je naglo zakočio plavi Ford Escort, iz kojeg je izleteo muškarac i uhvatio Dejzi. Kao i u slučaju sa Kendi, bacio ju je na prednje sedište i pokušao da pobegne, ali nije uspeo. Šestogodišnja devojčica je uspela da iskoči iz automobila dok je otmičar ulazio na vozačevo sedište.
U tom trenutku, Hana je glasno viknula, zbog čega je privukla pažnju žene u prolazu. Primetivši neobično, brzo je krenula za automobilom koji je pokušavao da pobegne. Nije imala šanse da sustigne automobil, ali je zapamtila njegov broj registarski. Isto su rekli i Hana. Za automobilom i vlasnikom odmah je krenula potraga.
Neuspešan pokušaj otmice uopšte nije zaustavio manijaka niti ga primorao da se povuče. Iste tog dana u 14:00, oteta je 5-godišnja Meui Sajfong, ćerka izbeglica iz Laosa. I opet je pronađen svedok za ovaj zločin. Muškarac je uspeo da identifikuje napadača i registraciju njegovog automobila. Svu tu informaciju odmah je prosledio policiji.
Istraga je proverila bazu podataka i otkrila da je vlasnik plavog Ford bio 32-godišnji Kenet Alvin Migel. Muškarac je živeo u gradu Elk Groveu, nedaleko od Sakramenta.
Večeri 18. jula 1988. godine, oko dvadeset policijskih automobila stiglo je do kuće otmičara, ali muškarca nije bilo unutra. Uhvatili su ga u metodističkoj crkvi dok je obavljao zadatke koje mu je dodelio kao radnik. Ispostavilo se da je zločinac bio gluv, pa je, shvativši da je uhvaćen, brzo predao i napisao belešku: "Devojčica je u autu". Istragatori su odmah pregledali salon i tamo pronašli vezanu Meui Sajfong.
Zatim je Majkl prstom pokazao na podrum crkve, gde je bio opremljen skladišni prostor koji je više ličio na sklonište. Tamo su policajci videli četvorogodišnju Kendi, koja je čitala knjigu pod pokrivačem. Pored nje su bile nekoliko bojanki i ostaci hrane koje joj je otmičar povremeno donosio iz crkvene kantine. Prema rečima sargent Davida Vilsona, to oslobođenje je bilo jedno od najtežih i istovremeno najradostnijih događaja u njegovom životu: "Suze su mi potekle u tom trenutku kada su mi je predali u ruke."
Majkl je priznao krivicu po svim tačkama optužnice, a 7. decembra 1988. sudija ga je osudila na 62 godine zatvora. Odbacila je zahtev odbrane za blagostanje zbog invalidnosti prestupnika, odbijajući to smatrati olakšavajućom okolnošću. Otmičar je proveo 27 godina u zatvoru, gde je i preminuo u oktobru 2015. godine.
Kendin život na slobodi
Nakon što je Kendi Talariko oslobođena iz zarobljeništva, njena porodica se preselila u drugi deo grada gde i danas žive. Devojčica je odavno porasla i čak postala majka petoro dece. Priznaje da ne voli da se priseća svoje prošle tragedije. Danas je potpuno fokusirana na sadašnjost i trudi se da je učini što udobnijom i interesantnijom. Što se tiče sudbine Mej Siifong, njeni tragovi u ovoj priči se gube. Kendi je ispričala da su ljudi dugo izbegavali zgradu i nisu puštali decu u blizini. Kada je strah počeo da prerasta u hronični, doneta je odluka da se renovira i preuređuje nesrećni podrum.