Pre dva dana u 13 sati, mala Danka Ilić nestala je dok se igrala u dvorištu svoje kuće u selu Banjsko Polje. Ovaj događaj je uzdrmao javnost u Srbiji, pokrenuo široku raspravu, ali nas je i vratio 8 godina u prošlost da se prisetimo nestanka devojčice Biljane Đorić, tada je imala samo 19 godina.
Njen nestanak je svakako jedan od najmisterioznijih u Srbiji.
Tog dana doputovala je iz Kosovske Mitrovice, gde je studirala na Ekonomskom fakultetu, u Kraljevo, gde je živela sa porodicom.
U Kraljevu je, na kiosku "Zadužbina", kupila cigarete, ostavila svoj pasoš i telefon uz reči: "Doći će neko ovo da uzme". Od tada je niko nije video.
Za Biljanom je raspisana žuta interpolova poternica. Ponuđena je i novčana nagrada za informaciju o ovoj devojci.
"Poslednje informacije smo dobili pre tri godine da je viđena u Grčkoj. Da radi u nekom butiku. Ispostavilo se da je devojka iz Mataruške Banje, da liči na moju Bilju, čak i ja lično znam tu devojku. Čovek je iz najbolje namere to prijavio. Bilo je i raznih prevaranata, da je viđena u Bosni, pa u Valjevu. Sve te informacije smo proveravali. Čak su nam javili i da je u Zaječaru. Kum je našao tog momka, privodio ga u policijsku stanicu. Ispostavilo se da je samo hteo da uzme pare", ispričala je Biljanina majka Vesna prošle godine.
Biljanina majka i porodica nikada nisu prestali da veruju da je ona živa i da će se nekada pojaviti. Prisećajući se dana kad joj je ćerka nestala, Vesna je rekla:
"Apsolutno ništa mi nije ukazivalo da ona to može da uradi, jer ona nije problematično dete. Tog 2. decembra imala je kolokvijum. Čule smo se kada je završila negde oko 14 časova. Rekla je da je super uradila, da sutradan ima još jedan i da ima da uči. Dogovorile smo se da se čujemo kasnije da bi učila. Istog dana sela je na voz i došla u Kraljevo. U Kraljevu je na trafici ostavila svoj mobilni telefon i pasoš. Nije imala ličnu kartu. Izgubila ju je bila, pa je predala za novu. Ostavila je sve to na trafici i rekla da će doći to neko da uzme. Zvala sam je. Nije se javljala. Nikada se nije desilo da se ne javi. U jednom momentu sam poslala poruku ako mi se ne javiš obavestiću policiju. I kada sam okrenula posle 2,3 minuta, javila mi se devojka i rekla mi je: 'Znate šta, ovaj telefon je ostavljen na trafici?".
Kada je Vesna jednom prilikom otišlia u policiju, inspektor ju je pitao da li joj je padalo na pamet da je ona negde u manastiru.
"Posle sam ja krenula i po manastrima da je tražim. Nisam znala za ta njihova pravila, a pravilo je ako odeš u manastir kao iskušenik, i kažeš da ne želiš da se zna da si u manastiru godinu, dve, pet, 10, nema šanse da kažu. Ja sam tako išla od manastira do manastira i sve igumanije su mi isto rekle. Čak mi je jedna rekla i da je kod mene ja ti ne bih rekla. Onda sam otišla u Beograd, u Patrijaršiju. Kažu, ako je njena bila želja da se ne zna, vi to ne možete da saznate".
Vesna kaže da postoji mogućnost da joj je ćerka u manastiru.
"Samo nek je živa. Ja nijednu mogućnost ne isključujem ali bih najviše volela da je tamo. Još mi policija kaže da bi se telo našlo. Jedino gde ne možemo nikako da prodremo je crkva. Obraćala sam se i zaštitniku građana. I on je dobio odgovor da je crkva država za sebe. Čak i da je u afektu besa rekla da ne želi da se zna 5, 10 godina da je u manastiru, i da se posle nedelju dana predomislila, ne bi joj dozvolili, zato što bi time kršila taj njihov kanon".
"Molila sam u Patrijaršiji, samo mi kažite jeste ili nije, ako je u manastiru ne morate da mi kažete ni koji je manastir, ni koja je eparhija, samo da znam da mi je dete živo. Ako nije, kažite mi nije. Išla sam po manastirima i u Bosni i po Crnoj Gori. Čak je i inspektor išao kod jedne igumanije. I njemu je ona rekla da je kod mene ja ne bih mogla to da kažem, a i da hoćeš da pretreseš manastir, ne bi je našao. Ja bih je sakrila. To mi je bilo čudno".
Na pitanje veruje li da je živa, kaže da joj se osećanja mešaju, i da kao majka ne može da prihvati da ona nije živa.
"Ne mogu. A verujte da bi mi bilo lakše, ne znam da li ćete da me razumete, da je nađem mrtvu nego da prolazim ovu agoniju. Ne mogu da prihvatim da je mrtva. Živa je za mene, neću da odustanem do poslednjeg atoma snage, boriću se, ići ću gde god čujem. Što je najgore što sada ne dobijam nijednu informaciju. Policija je meni rekla da su oni uradili svoj deo posla, da su udarili glavom o zid i da nemaju više šta da rade".
Vesna je pričala i o tome kako za sve ove godine nije bilo napretka u istrazi.
"Nemoćna sam da više bilo šta uradim... Molim sve koji imaju bilo kakvu informaciju o njoj da mi se jave, makar i anonimno. Cela porodica pati, a na svaku godišnjicu ćerkinog nestanka neizdrživo je teško.
Imam još dve ćerke i sina. Boli me duša kad ga vidim da se i sin moli Bogu da mu se vrati Bilja - kazala je majka i dodala da je i dalje ne napušta osećaj da neko zna nešto o Biljani.
(Stil/Kurir.rs)
