Gospođa Branka (63) iz Hrvatske, ostala je bez posla kao tehnološki višak pre nekoligo godina.
“Došao je novi vlasnik, smanjili su broj ljudi, bila je velika kriza u državi i ja nakon otkaza s 50 godina više nisam mogla naći posao. A onda sam, s 53 godine, postala baka. Bila sam jako srećna i nisam ni slutila da će moja snaha odbijati svaku moju pomoć”, ispričala je Branka sve što joj je ležalo na srcu.
Nakon što je snaja rodila, unuku su ona i njen suprug prvi put smeli videti tri nedelje kasnije. “Nismo je smeli videti ni na tren, jer je snaja tako odlučila. Poštovali smo to, iako sam jako patila, jer i kad smo je posetili, znala sam da je neizvesno kad ću je idući put opet smeti videti”, opisuje za Mojevreme.hr svoju bol.
“Laže o nama i kontroliše nas”
Nije sve ostalo na snajinoj zabrani viđanja unuke, već je nalazila i druge načine da svekrvu i svekra udalji od svoje porodice.
“Služila se lažima. Šta reći, kad naša unuka danas ima deset godina i nikad kod nas nije bila duže od tri sata, a pritom dolazi veoma retko. Češće smo mi kod njih jer nas snaja tamo drži pod kontrolom. No, ne odustajemo jer su nam unuci važni, pa ne doživljavamo snajina neprekidna upozorenja i bezobrazne ispade”, poverava nam.
Njihov sin joj, priznaje, sve toleriše
“Kad mu kažem da nešto nije u redu, kaže da se moramo naviknuti. Sad imaju drugo dete, dečaka, koji ima pet godina i kojeg gotovo nikad nisam smela držati u rukama. Doslovno me maltretirala. Osam godina sam samo plakala. Čuvala sam tuđu decu da sebi olakšam, jer nisam mogla da prestanem da razmišljam o svojoj unučadi”, piše nadalje.
Snaji niko ne valja
“Sada kad dolazimo kod njih snaha s nama ne razgovara, a zamislite, kad su rođendani pozove ljude i onda se pravi fina i jedino tad nas nečim ponudi. I naravno, hvali tortu koju je ona pravila.”
“Strašno je i to što joj iz kruga naše porodice niko ne valja, niko nije dobar, čak je i braću posvađala (imamo još jednog sina). To sve radi smišljeno i postepeno tako da se ne možeš ni nadati u bolje, samo te odbaci”, govori iz svoje boli.
I dok gospođa Branka, kad oni dolaze k njima, uvek pripremi nešto ukusno čega se svi rado najedu, kad oni odu kod mlade porodice, snaja im ne skuva ni kafu. “Kafu i nešto za popiti napravi nam naš sin. Kod njih sam već doživela da ona servira sto i svi sednu da jedu, a nas ni reda radi ne pozove za sto, niti išta ponudi. Nije nama do jela, nego do osnovne kulture, jer je to jako ponižavajuće i bolno”, piše gospođa Branka.
Unuka kopira majku
"Naravno ona ne radi, iako je završila fakultet i ima vrlo traženo zanimanje. Ja pre toga nikada u životu nisam srela tako posesivnu osobu. Naš unuk ne ide u vrtić, on je s majkom kod kuće, gotovo se i ne druži s vršnjacima."
"Unuku druga deca malo teže prihvataju jer poput mame uvijek mora biti najpametnija (stvarno je pametna i dobra učenica, ali svuda sve mora biti po njenom). Ni ona nije išla u vrtić osim koliko je pre škole morala", opisuje.
"Kad je unuka bila sasvim mala, snaja je krenula kratko da radi. Malena se razbolela i nije je imao ko da je čuva osim mene. Nakon dve nedelje snaja je dala otkaz i od tog dana više nikad nije radila. Mislim da je unuci počela govoriti protiv nas, samo da nas udalji."
"Nikad toj deci ne smemo ništa doneti kad dolazimo, da ih kao ne bi razmazili. Za rođendane, na Božić, Uskrs i Sv. Nikolu strogo smemo doneti po jednu igračku. Sada je došlo i do toga da više im ne smemo doći kad hoćemo, nego kad ona odredi. Da ovo preživim pomaže mi jedino pouzdanje u Gospoda", piše naša duboko razočarana Branka.
Stil/Moje vreme
