Prema rečima stručnjaka, znakovi da bi dete moglo da odraste u psihopatu bez osećanja mogu da se vide već od treće godine života. Međutim, vrlo se često dešava da ih roditelji ignorišu i zanemraruju, misleći da "nije ništa". Mnoge serijske ubice i zlostavljali su imali slične obrasce ponašanja, a novozelandski psihijatar J.M. Mekdonald, koji je tokom karijere proučavao ponašanje više od 100 kriminalaca, otkriva 3 najvažnija signala!
Naime, on je tvorac Macdonaldove trijade koja označava koncept unutar kriminalne psihologije i sastoji se od tri bihevioralne karakteristike za koje se kaže da, ukoliko se manifestiraju zajedno ili kao kombinacija barem dve, predviđaju ili upućuju na nasilne tendencije kod pojedinca, posebice u vezi sa serijskim ubicama i seksualnim delinkventima.
Trijadu je prvi puta predložio John Marshall Macdonald u svom radu "The Threat to Kill", objavljenom u časopisu "American Journal of Psychiatry" 1963. godine, u čiju je čast ona i nazvana.
Prema Macdonaldu, sledeći set bihevioralnih karakteristika je snažna indikacija nasilnih tendencija kod pojedinca od malih nogu:
1. Zlostavljanje životinja
Prvi i veoma očigledan znak psihopatskog poremećaja kod dece. Ako ste detetu objasnili da nije u redu da mačku vuče za rep ili psa za uvo, dete vas je razumelo i više to ne radi, nemate zbog čega da brinete. Ali, kada se deca ogluše na vaše objašnjenje, pa čak i počnu još više da se iživljavaju ili ubijaju životinje, vreme je da se nešto preduzme.
Ovo je zapravo način na koji budući serijski ubica izražava svoj bes na bespomoćnim bićima. Ono što je dodatno potvrdilo vezu između mučenja životinja i buduće psihopatije jeste i to što se pokazalo da serijske ubice često koriste iste metode mučenja i ubijanja žrtava koje su u detinjstvu koristili na životinjama.
2. Obožavanje vatre
Piromanija ili ljubav prema paljenju vatre je drugi očigledan znak. To je drugi način budućeg psihopate da izrazi svoj bes i inat.
3. Noćno mokrenje
Diskutabilan, ali često indikativan znak. Naravno, ne znači da će svako dete koje ima problem sa noćnim mokrenjem u budućnosti postati monstrum, ali Mekdonald je verovao da ovaj poremećaj rada bešike može da bude uzrok zlostavljanja životinja i piromanije, jer je mokrenje u gaće za dete veoma ponižavajuće. Zato dete postaje uvređeno i besno, pa ako zbog toga trpi ismevanje od strane prijatelja i roditelji ne reaguju na vreme, lako može da pođe po zlu.
Dobar primer je Andrej Čikatilo, najozloglašeniji i najsuroviji serijski ubica u Sovjetskom Savezu. Kasnije se otkrilo da je kao dete patio od noćnog mokrenja, a kad god bi se upiškio, majka bi ga istukla. Dosta godina kasnije, Čikatilo je počeo da uživa gledajući drugu decu kako pate, što je dovelo do kanibalizma i izuzetno okrutnih zločina koje je činio punih 12 godina nad 53 žene.
Osim Mekdonaldove trijade, psihijatri otkrivaju još četiri znaka koja ukazuju na mogućnost razvijanja psihopatije kod mališana:
- Krše pravila, ali u tome i te kako uživaju i tada im skače adrenalin.
- Laganje bez trunke griže saveti i straha a veoma uverljivim izrazom lica. Ali, kada dete sa psihopatskim sklonostima uhvatite u laži, očekujte veliki bes ili histerični napad. Takav odgovor je forma manipulacije i izraz negodovanja, ali ne zato što znaju da su zgrešili, već zato što je laž razotkrivena.
- Siledžijstvo bez ikakvog razloga, već jednostavno uživanje u tome.
- Neosetljivost i izostanak empatije - deca sa psihopatskim sklonostima ne pokazuju strah tako lako i ne osećaju istu količinu stresa. Nemaju blagu predstavu šta je to saosećanje.
Napomena stručnjaka: U nekim slučajevima, ako dete ispoljava neke od ovih znakova, to može biti i odgovor na neodgovarajuće postupke roditelja, ne znači nužno da se razvija psihopatija!
Psiholozi otkrivaju i zanimljivu činjenicu - ako je dete odrastalo u dobroj, mirnoj sredini, a nakon pete godine života doživi neki oblik nasilja, šanse da će u budućnosti postati psihopata mnogo su manje u odnosu na decu koja su doživela nasilje ili odbacivanje u prvoj godini života, jer se njihova svest već razvila.
"Niko ne postaje psihopata u srednjim godinama. Mora da se obrati pažnja na ponašanje u detinjstvu i šta se toj deci dešavalo odmah po rođenju. Na primer, ako je beba prvih 6 meseci dosta plakala, a niko nije obraćao pažnju na nju, mozak bebe to pamti i zaključuje da osećanja nisu važna. Ostale strukture mozga formiraju se na osnovu ovog koncepta - istakao je psiholog Heder Irvin, koji smatra da je prva godina detetovog života ključna u određivanju njihovog budućeg mentalnog zdravlja.
