Srbiju već nekoliko dana potresaju teme o akušerskom nasilju i sve su glasnije porodilje koje su prošle kroz nezamislive užase u porodilištima širom zemlje. Kako bismo imali što realniju sliku, pitali smo naše čitateljke kakva su bila njihova iskustva, a posle bolnih ispovesti smo ostali bez teksta. Iako su svi zaprepašćeni pričama, postavlja se najvažnije pitanje - kako najbrže i najefikasnije stati ovome na put i sprečiti da još jedna trudnica prođe kroz isti pakao?
Nikolina:
"Mene je isprepadala jedna gospođa koja je jaaaakooooo vikala tokom porođaja, a ja čekam svoje prvo. Kada ju je dokor tokom vizite pitao zašto je tako vikala, rekla je da joj je svekrva rekla da treba tako, da će joj biti lakše.
A sa drugim luđački trudovi i bolovi, da bi mi sestra rekla da šta se tako TELIM kad mi CTG ne pokazuje ništa. Na kraju se ispostavilo da mi je dete kompletno bilo zapetljano u pupčanu vrpcu, hitan carski. Užas!"
Svetlana:
"Reči "odavde niko nije izašao, a da se nije porodio" i danas pamtim. Prva trudnoća. Toliko su me držali dok se beba nije popela skroz gore. Iznemoglu me ujutru vodili da se tuširam. Nisam znala za sebe jer sam jednog trenutka svesnosti videla samo čistačicu.Onda je došlo 20 njih i nisu znali sta sa mnom. Bilo je kasno i za carski rez, jer je bebi jedva kucalo srca. Načelnik je tražio hitno da donesu klješta. Napone više nisam imala. Isekli su me i izvukli bebu. Jedan mi je pritiskao stomak. Beba je rođna sa prelomom ključne kosti i parezom leve ruke. Ja sam bila modra danima. Čidom smo preživele."
Slađana:
"Prvi odlazak ginekologu, kažem da mi ciklus kasni 3 nedelje i da mislim da sam trudna, na šta mi on besno odgovara:"Šta, samo što si se udala i odmah hoćeš bebu? Idi kući, da sedneš na onu stvar i samo da radiš!" Nije me ni pregledao. Nakon dva meseca ponovo odlazim, stojim u čekaonici sa još 20 žena, izlazi doktor i pita me: "Šta je sad, je l' si opet trudna?" Ja odgovaram da ne znam i da mi kasni 10 nedelja i 2 dana, na šta mi on pred svim onim ženama kaže: "E, tako se prave deca!"
Prva trudnoća, sve je u redu, poslednji ultrazvuk i mama sa mnom. Pita doktora kako je beba, kako sam ja, a on je zagrli u punoj čekaonici i kaže: "Ma da joj je*em mater, dobro je!" U čekaonici smeh jer znaju kakav je, svima je normalno da on tako lupa gluposti, a ja u šoku!! Inače, kao doktor je bio najbolji u to vreme.
Porođaj, u sali ja i još jedna žena, same, bez babica i doktora, porađamo se u isto vreme, pojma nemamo šta treba da radimo, urlamo od bolova... Ulazi moj doktor i kad je video kakva je situacija, toliko se drao da su se svi u sekundi okupili, čak smo imale i učenike na praksi kao publiku. Celo lice i grudni koš su mi bili modri od pucanja kapilara.
Ona žena se lako porodila a mene su morali da seku i opet nije moglo, sve dok mi doktor nije legao na stomak. Ne znam šta su radili sa bebom i kako su je vukli jer sam počela da gubim svest. Kad sam došla sebi, pokazali su mi bebu na trenutak i rekli mi da mora hitno da bude prebačena na neonatologiju jer ima problem sa disanjem. Rodila sam sina, 4150 g i 54 cm, bio je sav modar i jedva je pomerao glavicu, desna ruka mu je bila iščašena u ramenu i oba stopala okrenuta na spoljnu stranu.
Posle mesec dana u inkubatoru i dva meseca svakodnevnih vežbi, sve je bilo u redu, osim što i dan danas kada ima 22 godine, ima neki čudan kašalj za koji ne znaju uzrok. Samo još da dodam, prilikom šivenja, a šio me je neki mladi doktor koji je tek počinjao da radi, moj doktor mu je rekao: "Ajde to malo brže, ne vezeš goblen!"
-Druga trudnoća, visok pritisak, visok šećer, mali hemoglobin, otoci po celom telu, vene na nogama-katastrofa! U drugoj polovini devetog meseca odlazim u bolnicu na svaka 3-4 dana i vraćaju me kući jer mi "nije vreme." Zadržali su me tek kada sam otišla sa utrnutom celom levom stranom tela, kao da sam šlogirana. Ostala sam 16 dana i porodila se prirodnim putem jer doktor koji je bio dežuran nije hteo da mi radi carski rez.
Rekao je da ne izvoljevam mnogo i kad sam mogla prvi put prirodno, mogu i drugi. Moj doktor je bio na odmoru ali je povremeno svraćao u bolnicu. Obilazio je ženu koja ga je privatno zvala i koja je, kako se pričalo, platila za to. Ja sam ga jednom prilikom pitala kada ću ja da se porodim, s obzirom na to da sam prenela 5 dana preko termina i više mi se smučilo da sedim u bolnici kao inventar, on je rekao: "Šta, ja da ti dežuram dok se ne porodiš, a ko će da mi lovi srndaća?"(inače je lovac) I tako sam pala u ruke dežurnog doktora koji me je takođe sekao i plus sam se pocepala jer je beba bila 4900g i 58cm dugačka a nije hteo da ispuni moj "hir", kako je rekao i da mi radi carski rez.
Ranu mi je ušivao posle dva sata i bez anestezije. Tolike sam bolove trpela, da sam imala osećaj da mi plafon pada na glavu. Kao da je bolelo više nego sam porođaj. Kada više nisam mogla da izdržim pitala sam još koliko ima do kraja, na šta mi je on rekao da sam dosadna i dodao: "Jedino da ti stavim ku*ac, pa da vidim koliko ima mesta!" Zanemela sam!!!!
-I kao šlag na tortu, niko ni u trudnoći, ni na porođaju, nije video ništa sumnjivo. Porodila sam se u junu, a krvarila do decembra, na šta su mi rekli da je to normalno. Na pregledu u januaru, kada sam prokrvarila kao zaklana, otkriven mi je karcinom i u februaru sam ostala bez materice. Imala sam 24 godine.
Bilo - prošlo! Sudbina, ili šta već?! Samo kažem, hvala Bog,u što imam decu i što mi je sačuvao glavu na ramenima!
Zorica:
"Kolko dece imaš kući , rekoh troje i dobih odgovor "sta ti je trebalo i četvrto dete ". Ništa sad šta je tu je, ostani da se porodiš. Odlazim u neki špajz. Čistačica čisti metlom taj sobičak, gleda me na krevetu i kaže došla si da se izležavaš ovde. Rekoh ja imam kuću na selu, imam i baštu i ostalo, šta će meni izležavanje, a ostavila sam decu kući.Otisla gospoda tad da gleda seriju "Dinastiju" ,ja zapomagala niko ne čuje,kad se serija završila dosli četvoro njih,porodila sam se skoro i bez njih. Dete su mi uzeli, ostavili me onako nesređenu. Došli su posle sat vremena da mi presvlaku promene. Bilo je užas u kragujevačkom porodilistu."
Smiljka:
"Tvrdili su da je trudnoća preneta tri nedelje i da me moraju hitno poroditi. Epilog - porodili su me 7 dana pre termina...a, da, doktor je otišao da spava, pa su porođaj obavile babica i doktorka na specijalizaciji."
Verica:
"Bušila mi vodenjak, kaže sa osmehom "gle zelena voda". Znala sam da to nije baš dobro. Pitam šta je sa bebom. Odgovori mi " otkud znam, videćemo kad se rodi" i odšeta lagano, uzdignute glave..."
Marina:
"Posle normalnog prednjačenja glavicom beba kreće karlično i samo vidim oči oko sebe. I ogroman sat. Svi se okupili ne zna im se broj. Odjednom doktor kaže: "Mlada si, sve ćeš da prevaziđeš!" MUUUUUK. Na svu sreću beba se rodila i dr kaže je li moguće da je žensko i da ima ovolike trepavice?!"
Ostala iskustva žena požete pročitati u komentarima ispod sledeće objave na našoj Facebook stranici:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
