Takav je bračni život, prepun izazova. Ali drugačije preživljavamo kad se to dešava našoj deci, kad nemaju srećan brak i kad se u njemu zlopate. Jer, roditelji smo sve dok nam srce kuca. Nekad problem samo osetimo, ili za njega čujemo usput, ili od nekog člana porodice, a često se dete i samo poveri. Svejedno da li su u pitanju ćerka ili sin, njihovi problemi u braku ubijaju nas u pojam i kvare život. A tada je u glavi prisutna samo jedna jedina misao: Kako im pomoći?
Naša iskustva nisu i njihova
Nije lako biti neutralan kad je reč o sreći svog deteta. Svi roditelji sanjaju da njihovi potomci što lepše i mirnije plove kroz život. A kada se dese, probleme naše dece dižemo na kvadrat i vrebamo svaku priliku da ih posavetujemo šta ubuduće da rade. Potpuno je drugi slučaj ako se radi o fizičkom nasilju i zlostavljanju gde je razvod jedino razumno rešenje i spas. Ali ako je reč o narušenim bračnim odnosima, nedostatku komunikacije, neverstvu ili čestim svađama, situaciju treba sagledati objektivno.
Koliko god vas situacija pogađala, trudite se da prema bračnom partneru svog deteta budete kulturni da ne biste dolivali ulje na vatru.
Ako nam, na primer, ćerka kaže da njen muž ima ljubavnicu, tačno znamo šta bismo uradili da smo na njenom mestu. Međutim, ovaj put u pitanju je njen, a ne vaš život, pa stvar tako treba i sagledati. Iako nam na pamet pada da bismo se momentalno razveli, njen brak ne mora tako da se završi. Zato ne treba momentalno deliti savete, naprotiv. Svakako im se treba naći i saslušati ih, ali je najbolje sačekati da vreme učini svoje. Jer svojom smirenošću i razumnim ponašanjem dajete detetu šansu da se samo izbori sa svojom bračnom nevoljom.
Savetovati samo ako traže
Često roditelji osećaju krivicu kad sukob u braku njihove dece eskalira, imaju utisak da ih nisu dovoljno pripremili za život i sve ono što može da ih povredi. Još ako im se dešavaju loše stvari isto kao nekad njima, panično daju savete. "Proći ćeš isto kao ja!", rečenica je koja baš ništa ne rešava. Nije dobro odmah lomiti stvar preko kolena i reći im da odmah napuste bračni dom i da se pređu da žive kod vas. Tako nikome neće biti dobro. Prirodno je da ih štitite, ali ne treba da se predaju tek tako, bez borbe. Ne treba ih obasipati svojim i tuđim lošim iskustvima, a najgore je izvlačiti iz njih ono što ne žele da kažu, pogotovo ako imate unuke. Poštujte njihovu privatnost. Možda nikada i ne saznate šta se sve događalo u njihova četiri bračna zida, ali se ne vređajte ako neke stvari žele da zadrže za sebe, imaju pravo na to. Ako vaš savet bude odbačen, ne osećajte se i vi odbačeno. Dakle, savet dajte, ali samo ako vam ga traže.
Deca donose odluke, ne mi
Najviše što možete da uradite jeste da ih ohrabrite da poprave situaciju u braku, naravno, ako ona može da se popravi. Neka sami pređu preko nesuglasica ili neka se obrate bračnom savetniku, za to služi. Nikako, ali nikako ne donosite odluke umesto njih jer time preuzimate nepotrebnu odgovornost za njihov budući život. Deca često žele upravo to: da neko drugi reši njihov problem, a ko bi to bolje uradio od nas. Imajte na umu da ne možete da budete objektivni i zato ni slučajno ne radite na raspadu tog braka da jednog dana ne biste bili okrivljeni za to. Ponudite se da pričuvate unuke da bi partneri imali više vremena za sebe i važne razgovore, trudite se da prema bračnom partneru svog deteta budete kulturni i tolerantni da ne biste dolivali ulje na vatru. Koliko god možete, delujte nepristrasno jer tako pomažete svom odraslom detetu da samo donese odluku. I, na kraju, ukoliko i niste zadovoljni ishodom - to ne pokazujte. Mnogi su grešili, pa će i naša deca. To je sve život.
