Marija je imala teško detinjstvo – u porodici je bilo puno dece, roditelji su bili alkoholičari, siromaštvo je bilo neopisivo. Rano se udala da pobegne od kuće, a došla u novi pakao. Danas želi samo jedno – biti dobra majka, svekrva i jednog dana baka, jer ona dobrotu od tih osoba u svom životu nije osetila i zbog toga je patila.
Neverojatno je trnovit Marijin životni, još od malih nogu.
"Počela sam raditi, sezonski, čim sam završila osmi razred osnovne škole, a sve da da bih se mogla sama dalje školovati. Tako sam svake praznike iz školske klupe direktno odjurila na posao. Završila sam srednju školu, no na moju veliku žalost, moj pokojni otac mi nije dopustio da se dalje obrazujem", počelam je svoju ispovest za Moje vrijeme.
NE PROPUSTITE
Udala se u 21. godini
"Bila sam primorana, nije tu bilo ljubavi. Time sam pobegla iz teške porodične stvarnosti. No, nisam imala sreće – moj muž je bio netolerantan, a alkohol opet prisutan. A svekrva, ona me pak doslovno mrzela", rekla je.
Gledala smrt u oči
Na svet su, ubrzo došli i maleni anđeli kojima je trebala ljubav i toplina porodičnog doma, a u domu su vladale svađe i svakodnevne traume. Bilo je toliko strašno, otkriva ona, da je svekrva dvaput sekirom nasrnula na nju, pred očima male dece.
"Gledala sam smrt u oči i bojala se za svoj i za život svoje dece".
No, nakon svih patnji, uspela je sa suprugom kupiti kuću i skloniti se.
"Ali, sad smo se pak zadužili do guše i uz lihvarske kamate. Primali smo pretnje zbog dugova. Deca su rasla, trebalo ih je školovati, išli su na fakultete, a mi smo skoro pa 20 godina grcali u dugovima. Sve da deci priuštimo i ono što nemamo", iskrena je gospođa Marija.
Ima najbolju snaju
Danas su njena deca odrasli ljudi, a ona ima snaju i zeta, iako to joj nisu na papiru. Voli ih, naglasila je, kao da ih je ona rodila.
"I njih je rodila majka koja ih voli i tu majku bi isto bolela tuga njenog deteta. A partnerka mog sina ostala je vrlo mala bez majke, a posle i bez oca. I što drugo ja mogu osim pokušati joj nadomestiti tu prazninu koju je pretrpela. Poštujemo se uzajamno. Imam bolji odnos sa njom nego sa svojom ćerkom. Tužna sam kad je ona tužna, radujem se njenoj sreći. Zamolila sam je da me zove imenom, jer ne želim nositi ime svekrva kao podsetnik na ono što sam pretrpela", otkrila je.
Prirodno je otići i zasnovati porodicu
Majku, svesna je, ne može nitko zameniti, ali ona se trudi biti što bliža toj ulozi.
"I želim za kraj reći da im se ne mešam u život. Samo želim da budu srećni kad već ja nisam bila. A moja poruka svim majkama koje misle da su ostale bez sinova zato što su oni odlučili napustiti porodično gnezdo, glasi – pustite ih da žive svoj život, i mi smo odlazili od svojih roditelja, to je prirodno", zaključila je Marija.
(Stil/ Moje vrijeme)
