Jedno od najbolnijih saznanja u životu žene jeste da ne može da ima decu. Godinama se u svetu i kod nas taj broj povećava jer tempo života melje, a stres, zagađenost i nizak životni standard utiču i na plodnost.
Neke žene svesno odustaju od potomstva zbog karijere, zdravlja ili finansija. Ipak, mnogo je više onih koje nikad ne prebole činjenicu da se nisu ostvarile kao majke. Kod njih je prisutan širok spektar osećanja, od tuge, izolacije, razočaranja, do duboke depresije.
Borba za bebu uvek je bila velika i teška. Razlozi za neplodnost uglavnom su medicinski, mada se dešava da su parovi potpuno zdravi, a u kući ipak "ne zakmeči". Nekad se išlo kod travara, u manastire i na sveta mesta, pili su se čajevi i cedile trave kako bi došlo do uspešne trudnoće. Danas postoji vantelesna oplodnja i žene se podvrgavaju ovom tretmanu bombardujući telo hormonima koliko mogu da izdrže, do poznih godina za rađanje.
Usvajanje je jedan od načina da se zadovolji žeđ za detetom. Stručnjaci, uglavnom psihijatri i psiholozi, neprekidno se bave ovim pitanjem. Duševni bolovi nerotkinja nisu tabu tema. Niko ih više ne naziva pogrdnim imenima, ponekad su i predmet zavisti onih koji bi želeli više mira, ali šta to vredi kad su u duši nezadovoljne. Žena u modernim vremenima može da promeni sve na sebi, da se svetskim zahvatima pretvori u svoju savršenu verziju, samo ne može da rodi. To je u životu često koči. Zato oni koji se bave ženskom psihom imaju veoma korisne savete kako se i bez dece može ići napred i voditi pun, smislen život.
Deca nisu garancija da će bračni par biti srećan i zadovoljan. Imati dete je vitalna i najznačajnija životna odluka, koja kasnije donosi mnoge promene, a neretko se dešava da iskustva s decom budu takva da se mnogi intimno pokaju što su postali roditelji. Život može da bude ispunjen i bez potomstva, jer se ljudi ostvaruju na razne načine, kroz ljubav prema partneru, posao, duhovnost, razne aktivnosti, hobije... Žena nikad ne treba da krivi sebe što nema dece, to neminovno vodi u depresiju, već treba da uradi sve kako bi prihvatila tu činjenicu. Ako emocije potiskuje, sklanja ustranu i zatrpava, osećaće se još gore. Ne postoji idealan način za prihvatanje, ali je poželjno da bude načisto sa svim oscilacijama u raspoloženju i doživi ih kao - normalne. Nema ničeg čudnog povremeno osećati i krivicu, neispunjenost, brigu i čežnju. Nekad je sve to pomešano, ali u tom slučaju treba reći: "Prirodno je da se ovako osećam." Ne treba joj da, ni krivoj ni dužnoj, sebi donosi presudu. Kako god se žena osećala - u redu je. Kad je samoj sebi prijateljica i lek, onda se negativnost ne skuplja i ne razara njenu ličnost i život.
Uvek je izazov suočiti se sa mišljenjem okoline. Prema ženama koje nemaju decu redovno postoji doza radoznalosti "zašto i kako". Ljudi vole da daju komentare i postavljaju pitanja, ali na ono zašto nemaš dece uopšte ne mora i ne treba odgovarati. Dovoljno je da se kaže kako o tome ne bi da se priča i da se bez opravdanja pređe na druge teme. Drugačija je stvar sa prisnim prijateljima, koji dobro znaju kroz šta je žena prošla dok je pokušavala da ostane trudna. Redovno druženje sa onima koji su upućeni u sve to veoma je značajno u ovakvim trenucima. Jer, upoređivati se sa onima koji imaju decu nije rešenje. Ženi se čini da svi oko nje imaju to što ona nema, ali nije tako. Treba da bude svesna da nije usamljeni slučaj i da ima još mnogo ljudi koji takođe nemaju dece, a žive zadovoljno. "Nisam jedina" pravedan je moto koga se treba držati.
Materinski instikt je jedan od najjačih u prirodi i traži da bude zadovoljen. Mnogo je slučajeva da žene bez dece postanu najbolje i najvoljenije tetke, obožavane od dece njihovih drugarica i divne rođake klincima u familiji. Svi ti sestrići, bratići i kumići spremni su da prime količinu ljubavi koju neostvarena majka može da pruži. I to je jedan od najdivnijih načina da ona koja ne može da ima svoje voli tuđe dete, od svog roda ili ne - svejedno.
Posao i posvećenost karijeri mogu da budu izlaz i bekstvo od života bez dece. Mnoge žene mu pribegavaju. U našoj zemlji poznati su primeri pevačice Lepe Lukić i glumice Branke Veselinović. Dok je Lepa javno žalila što nema dece, opevala tugu u pesmama, dotle je Branku Veselinović činilo srećnom da do poznih godina aktivno zabavljala klince lutkarskim pozorištem i predstavama za decu. Neke žene neostvarenu ljubav prema detetu prenesu na - muža. Tetoše ga i ugađaju mu kao da im je dete. Može i tako, samo neka ljubav postoji i kruži, bez krivice i osude. Deca jesu smisao života - ali ne jedini.
NE PROPUSTITE
Bonus video
