Nikada zaboravu ne smemo predati korene i ognjišta naših predaka, ma gde god nas životni put odveo, pričaju dvanaestogodišnje bliznakinje Petra i Grejs Kukić. Rođene u Nemačkoj, po očevim korenima su iz Potkozarja u Srpskoj, a majčinim iz Kenije. Ipak, čežnja prema očevoj dedovini, u dalekom svetu devojčice kažu, svakim danom sve je veća.
Da ljubav piše najlepše životne priče, i to kada se najmanje nadamo – primer su Penina i Milenko Kukić, piše RTRS, prenosi Srpskainfo.
Pre trinaest godina, došavši iz Kenije u Nemačku – Penina upoznaje Milenka. On je ćerke upoznao sa potkozarskim korenima, te ih naučio da govore srpski jezik.
– To mi je bio cilj, kada sam dobio decu, da ih naučim prvo srpski jezik. Stalno smo srpski jezik govorili – kaže Milenko Kukić.
Petri i Grejs nisu strani ni srpski običaji i kultura.
I njihova majka Kenijanka voli Republiku Srpsku. Zbog toga svakog avgusta dolaze u Veriće. Tom prilikom, Petra i Grejs posete i crkvu Sv. Ilije, gde su kao bebe krštene.
– Zaista se divno osećam kada dođemo u Republiku Srpsku. Osećam se kao kod svoje kuće u Keniji. Ovde je narod veoma topao, a pejzaž je divan. Od srpskih specijaliteta naučila sam napraviti sarmu, palačinke, pasulj, pitu i musaku – priča Penina Kukić.
(Stil/ RTRS/ Srpskainfo)
