Ako ste imali komplikovano detinjstvo, proverite da li imate neke od ovih karakteristika. To su odlični pokazatelji da treba da poradite na svom psihičkom zdravlju i stabilnosti, jer traume ostavljaju trag, a taj trag se ne može samostalno izbrisati.
1. Povučenost
"Smrt ne dovodi do trume, već život. Možemo umreti a da toga nismo ni svesni. S rođenjem dolazi i trauma osvešćenja," rekao je Ričard Mateson.
Ako ste povučeni, zatvoreni za komunikaciju sa drugim ljudima verovatno vučete neke traume iz detinjstva, jer takva osoba ne želi da skreće pažnju drugih na sebe, piše diegedankenwelt.com
NE PROPUSTITE
2. Bes
Ljudi koji nisu prevazišli neku dječiju traumu obično nose puno besa u sebi. Nisu nužno nasilni ljudi, ali isto tako obično nisu tolerantni i često agresivno reaguju. Izgledaju kao da će da eksplodiraju, čak i ako ne dolazi do toga. Njihov se bes ogleda i u njihovoj težnji da manipulišu ljudima. Uvek postoji napetost u njihovim gestovima i načinu govora. Vođeni su besom, čak i ako nisu nužno nasilni.
3. Odbijanje pohvale
Oni koji su u detinjstvu doživeli traume, a nisu se suočili sa njima, često imaju problema s uvažavanjem sebe ili imaju osećaj da su inferiorni u odnosu na druge ili kao da su drugi daleko bolji od njih. Potonje je samo prividno. Ovo je mehanizam za kompenzaciju sopstvene, niže samopercepcije. Stoga pohvale drugih često odbijaju. Veruju da nikad nisu dovoljno dobri. Iz tog razloga smeta im kada ih neko na bilo koji način pohvali. Osećaju se kao da su ih prevarili ili ismevali. Ne mogu razumeti kako neko može pomisliti o nečemu dobrom kada su oni u pitanju.
4. Uvek se izvinjavaju
Ljudi koji sa sobom nose traume iz detinjstva osećaju da sve što kažu ili učine može (za)smetati drugima. Stoga se stalno izvinjavaju. Mole za oproštaj čak za stvari zbog kojih ne bi trebalo da se izvinjavaju. Izvinjavaju se kada govore, kao da nemaju pravo na to. Ova karakterna osobina jedna je od najraširenijih posledica trauma u detinjstvu koje još nisu obrađene.
5. Beg od sukoba ili se jednostavno ne mogu suočiti sa sukobima
Traumatično detinjstvo često se razvija u vrlo konfliktnoj porodičnoj strukturi. U okruženjenjima u kojima su svađe i agresija bili i jesu pravilo. Sa svakom rečju i svakim delom mogao bi se pojaviti čitav niz problema. Stoga pogođena osoba može živeti sa strahom od bilo kakvog sukoba. Ko voli sukob, sve pretvara u problem. Oni koji se, međutim, boje sukoba beže iz njega u svim okolnostima. Čak gaze i svoja sopstvena uverenja, samo da izbegnu sukob. Ovi su ljudi prisiljeni ponoviti isto ponašanje koje su naučili još kao deca.
