Slavni fizičar je ovaj savet dao svom 11-godišnjem sinu Hansu Albertu u pismu, budući da je ovaj sa majkom Milevom i bratom Eduardom u to vreme živeo u Cirihu. Njegov kompletan i usuđujemo se da kažemo veoma inspirativan sadržaj možete pročitati u produžetku:
„Dragi Alberte,
Juče sam primio tvoje pismo i ono me je veoma obradovalo. Već sam počeo da se plašim da mi više nećeš pisati. Rekao si mi kad sam bio u Cirihu da ti je neprijatno kad se ja vratim u ovaj grad. Zbog toga mislim da bi bilo bolje da se sledeći put vidimo negde drugde, gde nam niko neće smetati. Ja ću se u svakom slučaju potruditi da svake godine provodimo bar mesec dana zajedno, kako bi video da imaš oca koji te ceni i voli. Tako takođe možeš naučiti mnoge dobre i lepe stvari od mene, što je nešto što ti drugi ne mogu tako lako pružiti. Ono što sam postigao kroz naporan rad ne postoji samo za sve druge ljude, već posebno i za moje dečake. Ovih dana sam upravo završio jednu od najboljih stvari koju sam ikada uradio; kad porasteš, pričaću ti o tome.
Veoma mi je drago što uživaš da sviraš klavir. To i stolarija su po meni najbolje aktivnosti za tebe u tvom uzrastu, bolje čak i od škole, jer one pristaju jednoj mladoj osobi kao što si ti. Preporučujem ti da na klaviru uglavnom sviraš kompozicije koje ti pričinjavaju zadovoljstvo, čak iako ih tvoj učitelj ne zada. To je najbolji način da naučiš što više, da radiš nešto sa takvim uživanjem da ne primećuješ koliko je vremena prošlo. Ja sam, na primer, ponekad toliko zaokupljen svojim poslom da zaboravim na moj obrok u podne. Takođe se što više igraj sa Eduardom. Tako ćeš postati okretniji.
Budi s njim. Ljubi vas vaš tata i pozdravi mamu.“
Ohrabren od strane oca da se bavi naukom, Ajnšajnov sin Hans (1904-1973) je na kraju postao inženjer i dugogodišnji profesor hidrauličkog inženjerstva na prestižnom američkom univerzitetu Berkli.
