Postoji ta intrigantana priča o Pitersonovim pravilima za decu koja je primenio na svojim klincima, i za koja tvrdi da su ključna u vaspitanju. Jednostavna su, ali je važno biti dosledan.
Evo koja su to pravila:
Ne grizi i ne udaraj osim u samoodbrani.
Ne muči i ne maltretiraj decu da ne bi završio u zatvoru.
Jedi civilizovano i pristojno da bi ljudi bili srećni kada im dolaziš u kuću i rado će te nahraniti.
Nauči da deliš da bi se druga deca igrala sa tobom.
Slušaj kada razgovaraš sa odraslim ljudima da te ne bi mrzeli i da bi mogli nečemu da te nauče.
Idi na spavanje smireno i kako treba da bi tvoji roditelji mogli da imaju vreme za sebe i da ne bi prezirali tvoje postojanje.
Vodi računa o svojim stvarima jer moraš da naučiš kako i zato što si srećan što ih imaš.
Budi dobro društvo kada se dešava nešto zabavno – da bi te pozivali na zabave.
Ponašaj se tako da ljudi budu srećni što si sa njima, pa će te želeti pored sebe.
Još jedna stvar koju je Piterson primenjivao je da nikada umesto deteta nije činio ono što je ono moglo samo.
„To pravilo je pravo smaranje inače, jer potrebno nam je 15 sekundi da obučemo dvogodišnjaka, ali ako pustite dvogodišnjaka da se sam obuče, to se protegne na 15 minuta, ili pola sata, jurite ih po kući…haos! Ipak, ako im dopustite da nauče sami da se obuku, više ne morate da ih oblačite. Oni nauče da to rade sami! Isto radite i sa postavljanjem stola, sa svime što procenite da deca mogu da urade sama“, kaže Piterson.
