Donosimo vam sećanje spisateljice Brankice Damjanović na taj 24. mart, dan koji je njoj promenio život:
"24. mart, dan koji je promenio sve
Trenutak pre nego što sam se našla u izbegličkoj koloni dobih savet: "Jovanovu glavu kad budete kod Merdara zbog snajperista spusti na svoje krilo, bezbednije je". Isto ono krilo na kome je već spavala Melanija bilo je nesigurno, ali jedino njihovo utočište u tom času.
Neobičan je taj beg. Spasavaš živu glavu, ali ne znaš da li ćeš taj isti zivot za mesec ili dva voleti ili proklinjati. To valjda zavisi od toga kako se snađeš. Kako samo nisam volela tu rečenicu u kojoj sam nemalo puta osetila dozu srdžbe: "Izbeglice su se snašle".
Izbeglice su teški ranjenici. Ranjena im je duša. Njihove rane sasvim ne zacele nikad. Ovih dana, a danas nekako posebno, moje misli idu svim nevoljnicima koji su ikada morali da krenu u nepoznato i u nekoliko minuta odluče šta im je najvažnije. Ja sam sa dve dečije glave u krilu osećala da je sve što mi treba tu. A onda me je dete pitalo jesam li ponela njegov burago autić ili omiljenu bojanku...
NE PROPUSTITE
Goli se život voli, ali se vrlo brzo postidi svoje nagosti...
Neka je slava dušama koje životom platiše tuđe bezumlje. Neka je snaga u onih kojima je život spasen, a koji svakoga dana vode borbu da prežive i neka svetlost obasja duše koje "nisu znale šta čine". Nema pobeđenih i poraženih. Postoje samo žrtve. Žrtve neznanja i žrtve koje stradaju od njihove ruke."
Autor: Brankica Damjanović
