Jedna žena na internetu je podelila svoju muku. Dugo se lečila od steriliteta, nakon deset godina, napokon je zatrudnela. A muž, koji je toliko godine želeo decu, sada se pokupio i otišao drugoj. Tek tako. I rekao je da ne želi dete sa njom, jer je ta nova žena bila već u poodmakloj trudnoći.
Ona je bila šokirana: šta sad da radi? Od čega da živi? Čemu se može nadati? Srce joj je slomljeno, novca nema, a samoća je pred njom...
Dobila je gomilu saveta. Neke dobre, neke loše. Svi su imali nešto da kažu o njoj, o njenom mužu, preljubi i td...
Samo joj je jedna žena napisala: RAZUMEM TE!
"Moj muž nije mogao da ima decu, ali ih je jako želeo. Ja sam bila nekako ravnodušna prema toj temi. Iako sam bila zdrava i mogla da rađam decu, nisam uopšte žalila za činjenicom da možda neću nikad imati svoje dete. Ali on je insistirao da usvojimo decu (jer u to vreme vantelesna nije dolazila u obzir, kao ni donor sperme). Imala sam tada četrdeset godina.
Pristala sam da usvojimo dete jer je on to toliko želeo.
Nakon bezbroj peripetija usvojili smo dvoje dece (brata i sestru). Nakon godinu dana, zvali su nas iz socijalne službe da nas pitaju da li želimo da usvojimo još jedno dete. Naime, majka dece koju smo usvojili je umrla, a iza nje je ostala beba, devojčica.
Nismo mogli da odbijemo! Kako da rastavimo braću i sestre?! Tako da smo postali petočlana porodica. Ali, ništa nije savršeno, a život pogotovo... Nakon pola godine, muž je počeo da se žali kako je umoran, kako je "umoran od dece", da preciziram!!! Kaže: "Željan sam pažnje, samo u njih gledaš! U kući nam je uvek buka, vrištanje, nered..."
Svako od nas može da bude prevaren i to nam se može desiti kad najmanje očekujemo
