Deca su u porodici izložena psihičkoj torturi godinama, sve do "osamostaljenja". A kad se odseli iz roditeljskog doma, mlada osoba nosi obrazac ponašanja (i kažnjavanja) svuda sa sobom. Lanac nasilja tako nastavlja svoj život.
Navodimo vam 12 primera odraslih ljudi koji su kao deca proživljavali različite oblike torture, i kako se to sad odražava na njihov život.
"Roditelji su me tukli dok sam bio dete i nisam traumatizovan", reče čovek koga je bivša partnerka prijavila za nasilje.
"Kada sam bio dete ostavljali su me da plačem sam dok ne bih zaspao i to je bilo toliko loše da nisam izlazio napolje", rekaoje čovek koji svaki dan provodi isključivo na društvenim mrežama i ima problem sa spavanjem.
"Kažnjavali su me dok sam bio dete i dobro sam", reče čovek koji svaki put kada napravi grešku sebi izgovara reči pune mržnje kao obik samo-kažnjavanja.
"Dok sam bila dete, roditelji su me jako pritiskali i patim od traume zvane – edukacija", reče žena koja i dalje ne razume zašto su svi njeni partneri na kraju postali agresivni.
"Kada bih postala hirovita kao mala, tata bi me zaključavao u sobu da učim sama i danas ja to cenim", reče žena koja pati od anksioznosti i ne razume zašto se toliko plaši da bude u malim prostorima.
"Roditelji su mi govorili da će me ostaviti samu ili da će me dati strancu kada bih bila besna i ja nemam traume",reče žena koja stalno moli za ljubav i oprašta neverstva samo da se ne bi osetila napušteno.
"Moji roditelji su me kontrolisali samo pogledom i vidi kako sam dobra ispala", reče žena koja ne može da uspostavi kontakt očima sa autoritativnim osobama bez da se oseti posramljeno.
"Kao mali dobijao sam batine kaišem i danas sam dobar čovek‚ čak profesionalac", reče čovek koga su komšije prijavile policiji zbog pijanstva i agresije prema ženi.
"Moji roditelji su me terali da učim ono što može da donese kasnije pare i vidite kako mi dobro ide", reče čovek koji sanja o petku svaki dan jer je očajan zbog toga što svaki dan radi posao koji nije ono što je on želeo.
"Kada sam bila mala oni su me terali da sedim mirna sve dok ne pojedem svu hranu iz tanjira, a čak su me i nasilno hranili – nisu bili kao ovi popuštajući roditelji", reče žena koja ne razume zašto ne može da ima zdrav odnos prema hrani i zašto je u adolescentnom dobu razvila poremećaj ishrane.
"Moja majka me je naučila da totalno poštujem njene ćuške papučama", reče žena koja mora da konzumira cigarete kako bi kontrolisala svoju anksioznost.
"Zahvalan sam mami i tati za svaki udarac i kaznu, jer da to nisu radili ko zna šta bi sa mnom bilo",reče čovek koji nikada nije mogao da uspostavi zdrave partnerske odnose i koga sin stalno laže, jer ga se boji.
I tako…idemo kroz život, slušajući ljude koji tvrde da su dobri ljudi bez trauma, a paradoksalno, živimo u svetu punom nasilja i ranjenih ljudi.
(Stil.kurir.rs/Džošua Šrum/Dnevna doza mentalnog zdravlja)
