Deca su u porodici izložena psihičkoj torturi godinama, sve do "osamostaljenja". A kad se odseli iz roditeljskog doma, mlada osoba nosi obrazac ponašanja (i kažnjavanja) svuda sa sobom. Lanac nasilja tako nastavlja svoj život.
Navodimo vam 12 primera odraslih ljudi koji su kao deca proživljavali različite oblike torture, i kako se to sad odražava na njihov život.
"Roditelji su me tukli dok sam bio dete i nisam traumatizovan", reče čovek koga je bivša partnerka prijavila za nasilje.
"Kada sam bio dete ostavljali su me da plačem sam dok ne bih zaspao i to je bilo toliko loše da nisam izlazio napolje", rekaoje čovek koji svaki dan provodi isključivo na društvenim mrežama i ima problem sa spavanjem.
"Kažnjavali su me dok sam bio dete i dobro sam", reče čovek koji svaki put kada napravi grešku sebi izgovara reči pune mržnje kao obik samo-kažnjavanja.
"Dok sam bila dete, roditelji su me jako pritiskali i patim od traume zvane – edukacija", reče žena koja i dalje ne razume zašto su svi njeni partneri na kraju postali agresivni.
"Kada bih postala hirovita kao mala, tata bi me zaključavao u sobu da učim sama i danas ja to cenim", reče žena koja pati od anksioznosti i ne razume zašto se toliko plaši da bude u malim prostorima.
(Stil.kurir.rs/Džošua Šrum/Dnevna doza mentalnog zdravlja)
Živimo u nasilnom i hladnom svetu, a da toga često nismo ni svesni. Ni sami ne znamo koliko je ljudi u našoj okolini bilo žrtve tihog porodičnog nasilja. Ne, nasilje nisu uvek batine. Naprotiv, većina slučajeva nasilja se dešava bez ijedne batine.
