Kada se udala, mlada je došla da živi kod muževljeve porodice u kuću, kako su običaji nalagali. Međutim, sve je bilo novo i nekako drugačije. Mladoj ženi je najviše smetala svekrva koja je vodila računa o kući i o ukućanima. Sve je moralo biti po njenom.
Šta je god uradila, mlada žena je grešila. Svekrva je stalno išla za njom i ispravljala učinjeno.
Jednog jutra mlada žena odluči da ode kod vrača koji je živeo na kraj sela.
"Šta te dovodi kod mene, lepotice? Želiš ljubavni napitak?" upita je vrač.
"Ne treba mi ljubavni napitak, već imam muža. Muči me svekrva. Molim te napravi mi nešto da je otrujem," zavapi devojka.
Vrač je pažljivo pogleda pa onda reče: "Daću ti ovo bilje da joj praviš čaj svako jutro. Niko ne sme da posumnja da je truješ, zato prema njoj moraš biti ljubazna. Ovo će potrajati mesecima, kako bismo otklonili sve sumnje."
Devojka uze bilje i ode srećna. Svako jutro je ustajala pre svih ukućana, mesila hleb, čistila kuću, pravila čaj za svekrvu.
Videvši koliko se trudi, svekrva je postala blaga i dobra prema mladoj ženi. Kako su prolazili meseci, dve žene su se sprijateljile.
Jednog dana devojka sva očajna dotrča do vrača moleći ga da joj da protivotrov: "Molim te, očajna sam. Svekrva je postala tako divna prema meni, ne želim da joj se desi bilo šta loše!" zaplaka mlada devojka.
"Ne brini. Dao sam ti lekovito bilje, a ne otrovno. Sav otrov je bio u tvom srcu, ali uz Božiju pomoć - oslobodila si se!"
(Stil.kurir.rs)
