Kada se ljudi odluče na usvajanje, obično su to deca i sirotišta ili deca rođaka koja su nesrećnim slučajem ostala bez roditelja.
Ali, jedna žena je, verovali ili ne, odlučila da "usvoji" baku iz staračkog doma!
Kaže da niko od njenih prijatelja nije podržao njenu odluku, ali Marija kaže da nikada nije zažalila.
Ovo je njena priča!
"Do skoro smo živele nas četiri zajedno - moja majka, moje dve ćerke i ja. Nažalost, mama je pre osam meseci preminula i ostale smo nas tri sa velikom praznom u srcu i stanu.
Tokom prvih nekoliko meseci nakon smrti moje majke, ćerke i ja smo shvatile da imamo dovoljno i energije i vremena da nekome pomognemo.
Kada sam bila u osnovnoj školi, imala sam bliskog druga koji je nije postigao ništa u životu. Do tridesete je razvio jedino sklonost ka alkoholu. Najžalosnije od svega bilo je što je majci uzimao poslednji dinar od njene jadne penzije za alkohol. Kada je odlučila da prestane da mu daje novac, sin ju je smestio u starački dom. Toliko mi je bilo žao te žene, mnogo sam je volela.
Baka po majci: Zašto nam je obeležila detinjstvo i zašto nas više voli od očeve majke!
Znala sam je još od detinjstva, kao i ona mene. Osećala sam da i ona mene mnogo voli. Od kako je smeštena u dom, moje ćerke i ja posećivale smo je bar jednom mesečno.
Kada je moja majka umrla, palo mi je na pamet - zašto ona ne bi došla da živi sa nama?
Devojčice su se radovale što će ponovo imati baku i bile su oduševljene mojom idejom. A tek sirota tetka Zina! Plakala je od sreće kada sam joj iznela predlog, toliko se uzbudila da su medicinske sestre morale da joj daju sedativ.
Prošlo je dva meseca od kako tetka Zina živi kod nas. Imam osećaj kao da je oduvek tu bila.
Nije mi jasno jedino kako oronula žena od 80 godina koja je u domu bila u tako očajnom stanju, sada puca od energije. Svakog jutra ustaje u 6 sati i budi nas mirisom kafe, toplog mleka i sveže pečenog doručka.
Slažemo se kao četiri srodne duše, baš kao što je to bio slučaj dok je mama bila živa..."
