Položajnik ili polažajnik je prva osoba koja uđe u vaš dom na Božić. U davna vremena uvek se gledalo da to bude muškarac i neko ko želi dobro vašem domu.
Međutim, vremenom su se običaji promenili, te danas položajnik može biti i žena. Danas je taj specijalni gost unapred dogovoren, ali može biti i slučajni prolaznik.
Ako je prošlogodišnji polažajnik bio srećne ruke toj kući, onda ga dogodine opet pozovu da bude polažajnik u toj kući. A, ako je bio baksuz, onda mu poruče da ne dolazi sledeće godine. Bilo da se pozivao ili ne pozivao, najbitnije je da polažajnik ima čistu dušu i dobre namere.
Običaj polažajnika u hrišćanskoj tradiciji vodi poreklo još od Mudraca sa istoka, koji su vođeni zvezdom stigli na mesto gde se Hristos rodio, poklonili se novorođenom detencetu i doneli mu darove. Kao uspomenu na njih uveden je običaj da prvo strano lice koje stupi u neku kuću na Božić bude polažajnik koji će toj kući poželeti dobro zdravlje, sreću i uspeh.
Sa druge strane, u nauci postoji uverenje da kult polažajnika vuče korene još iz pradavnih vremena, kada se verovalo se da je polažajnik mrtvi predak u vidu putnika namernika – božanskog gosta, pa to objašnjava i velike počasti sa kojima se polažajnik dočekuje. Tada se još verovalo da se mrtvi preci pojavljuju u vidu nekih domaćih životinja, pa su tada životinje uvođene u kuću kao polažajnici. Ovaj običaj se u nekim krajevima zadržao sve do početka ovog veka: negde su uvodili vola, negde svinju, negde tele.
Mir Božji, Hristos se rodi: Slavimo Božić prema starim srpskim običajima!
Pravila koja svaki polažajnik MORA da ispoštuje!
- Običaj je da polažajnik ne pije i ne jede pre nego što dođe u kuću u kojoj će biti polažajnik.
- On obavezno mora da stupi desnom nogom u kuću, da bi kuća imala napretka i pozdravi ukućane rečima: Hristos se rodi i srećan vam Božić, a domaćini mu odgovaraju: Vaistinu se rodi.
- Polažajnik prilazi vatri, uzima žarač, džara po vatri, udara po rasplamtelim badnjacima i govori:
Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući.
Koliko varnica, toliko u domaćinskom džepu novaca.
Koliko varnica, toliko u toru ovaca.
Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca.
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi.
A najviše zdravlja i veselja.
Po završetku, ostaje mu da uradi još nekoliko bitnih radnji:
- Kada polažajnik završi sa džaranjem vatre, on ostavi žarač i pomeri malo badnjake na vatru – radi napretka i baci neki metalni novčić u vatru.
- Domaćica ga zatim ogrne kožuhom ili vunenim pokrivačem, da bi se na mleku hvatao kajmak debeo kao taj pokrivač.
- Polažajnik se zatim posadi na tronožac da sedne pored vatre.
- U trenutku kada polažajnik seda, domaćin pokušava da mu izvuče tronožac da bi on pao i prikovao se za zemlju, jer će se tako sreća prikovati za tu kuću.
- Polažajniku se zatim izuje cipela sa desne noge i obuća se okači za gredu.
- Pred njega se zatim iznosi rakija i druga posluženja.
Ovako se pravi i ukrašava najlepša božićna česnica: Ubacite samo jedan novčić!
