U ovih 40 godina sam prošao mnogo toga. Najteže mi je pao razvod.
Anu sam upoznao devedesetih u diskoteci. Bila je neverovatno lepa, obrazovana, pametna gradska devojka. Kada sam je upoznao mnogo smo plesali, razgovarali, raspravljajući o mnogim temama.
Sledeći dan sam je pozvao i zamolio je da izađemo na piće. Odbila je sa obrazloženjem da je zauzeta. Uprkos tome, bio sam uporan i jednog jutra je pristala da se vidimo. Mislio sam da mojoj sreći nema kraja, ali gorko sam se prevario.
Taj put smo otišli u bioskop, a posle u jedan kafić. Sledeće nedelje smo se našli kod nje u stanu. Nakon toga smo počeli da se zabavljamo, a ubrzo smo se i venčali.
Prvih par godina bilo nam je savršeno. Jednostavno smo se voleli i bukvalno nismo mogli živeti jedno bez drugog.
Nakon tri godine braka, počeli su mali skandali. Ona je prigovarala kako joj posvećujem malo pažnje, kako malo zarađujem i td. Sve se to u meni nakupljalo i pretilo da eksplodira kao vulkan. Za te tri godine braka, ona nikad nije radila. Trošila je novac koji sam donosio u kuću, i nikad joj nije bilo dovoljno.
Razvod je bio neminovan. Da bi se oporavio od stresnog perioda i razvoda, otišao sam kući u unutrašnjost.
Tamo sam upoznao veoma ljubaznu i simpatičnu devojku u koju sam se momentalno zaljubio. Ubrzo smo se venčali. Svadba je bila kod kuće i skromna.
Sa njom živim već šest godina i nikad se nismo posvađali. Nedavno smo dobili i bliznace. Moja supruga se nikad ne žali, a poslove po kući i oko dece obavlja sa velikim elanom. Nikad od nje nisam čuo ni jednu žalbu. Bilo je situacija kada nismo imali dovoljno novca, ali čak i tada me tešila i podržavala.
Iskreno se nadam da je ona žena pored koje ću da proživim život.
Iz mog iskustva savetovao bih svima da se žene devojkama iz malih sredina. One nisu opterećene materijalnim stvarima i uglavnom su skromne. Za mene je to bilo izuzetno važno. Izgleda da je moja idealna žena ceo život živela u mom selu.
