Kad je Meri Kvant 1963. kada je imala samo 21. godinu prodala prvu haljinu dužine iznad kolena, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će još kraća haljina na mršavici Tvigi postati planetarni hit, a tek kako je nerealno izgledalo da nakon samo tri godine dobije orden kraljice za – doprinos modi!
Za istinske buntovnike i revolucionarke u svetu mode smatraju se samo tri žene: Koko Šanel, Vivijen Vestvud i Meri Kvant. Bilo je i biće kreatora sa smelim kreacijama, čak i šokantnim, ali samo ove tri dizajnerke uspele su da prekorače oblast mode i utiču na život žena širom planete.
Ovako je sve počelo...
Novembra 1955. godine Meri Kvant je u londonskom Čelsiju s tadašnjim dečkom, a kasnije suprugom, i još jednim zajedničkim drugom, otvorila butik Bazar. Do 1963. Bazar je bio samo dobro posećen butik koji prati modne trendove, s malim izmenama – dužina haljina bila je malo kraća, čizme su bile malo više, čarape su bile šarene, a prodavali su se i tregeri kao modni detalj, iako su po tadašnjim merilima bili rezervisani samo za decu i starije muškarce.
Prosečna mušterija Bazara bila je šašava tinejdžerka, zaglavljena između izgleda devojčice i zrele devojke. O odevanju tinejdžera malo je ko razmišljao, što danas deluje čudno. Moda je bila podeljena na visoku i „industrijski štanc”, a dečja moda bila je isto to, samo manje, kraće, uže… Modeli Meri Kvant koje su šetale devojke po Londonu izazvali su pažnju, pa je dobila i ozbiljnu klijentelu koja je insistirala na što većem otkrivanju nogu: Kratko, kraće, najkraće.
Treba imati u vidu koji su parametri lepote tada vladali – zanosne plavuše bujnih oblina i markantne vamp crnke (Merilin Monro, Ava Gardner, Džejn Mensfild, Džejn Rasel…), a onda se pojavljuje Meri Kvant čiji modeli ne bacaju akcenat na seksepil. „Bez dupeta i grudi” koje ste kod kuće ostavile na klaviru, delovaćete kao „osoba a ne objekat” – otprilike je bila krilatica. Međutim, tada su u prvi plan došle ženske noge, dugačke i vitke, i postale etalon lepote i seksepila. Ideje feminizma savršeno su se uklopile u novi modni trend.
Pored toga što je maksimalno skratila suknju kako bi postala minimalna, i ogolila noge, b je ženskoj populaciji navukla šarene čarape (grilon unihopke) i dokolenice, ponudila joj cipele s platformom, čizme iznad kolena, vruće pantalonice, bubi-kragnu, bubi-frizuru, rančeve sa širokim remenjem koji su zamenili romantične tašnice, plastične kabanice, često i providne, skratila joj kosu da liči na frizuru dečkića-školarca, nabacila jarku šminku kako bi je svi gledali „u oči a ne poprsje”… Jednom rečju, sve ono što nam je danas sinonim za „londonski stil” počelo je s Meri Kvant.
Mini-moda prevalila je pola veka i nije se umorila – živahna je i danas, i nema izgleda da će posustati. Ironično je što je želela da skrene pažnju sa seksepila, ženstvenosti i polnih atributa, i „oslobodi ženu kao ravnopravno biće”, a postala je oličenje svega čemu se opirala. Pravljena je za žene, a najviše se dopada muškarcima.
Odajući počast, Aleksandra Šulman, bivša glavna urednica britanskog "Voguea", danas je rekla:
- Ona je bila jedna od zaista uticajnih ličnosti u modi i definisala je način na koji žene misle o sebi. Njen uticaj na modu i na oslobođenje žena ne može se potceniti. Njen elegantan, jednostavan dizajn bio je miljama daleko od oblika i kostima koje su žene nosile 1950-ih. Pored kratkih suknji, imala je cipele sa niskom potpeticom, a ne visoke, a njena odeća vas mami da se ponašate na drugačiji način. Njena odeća odražava društvene promene 1960-ih, kada su mlade žene uzimale pilule i više radile, prenosi Dejli Mejl.
Pored prepoznatljivih odevnih komada, Meri Kvant je bila poznata i po svojoj bob-frizuri.Ona je i na ovaj način uticala na žene da skrate svoju dugu kosu i stilizuju je na potpuno drugačiji način za to vreme.
"Mirno je preminula u svom domu u Velikoj Britaniji ovog jutra. Ona je bila najprepoznatljivije lice u svetu mode u 20. veku i inovator koji je pomerio granice", stoji u obaveštenju.
