Kad je davne 1951. godine Akile Maramoti pokrenuo brend Max Mara, ideja mu nije bila u prvi plan da gura neko veliko dizajnersko ime, a toga se italijanska modna kuća drži i nakon 70 godina. U priču se savršeno uklopio dizajner Ijan Grifits, Britanac i bivši panker koji je u svetu mode završio bežeći od vojske i rata pa već skoro 35 godina radni dan provodi tragajući za 'Max Mara ženom' u modnoj kući u kojoj je završio neobičnom igrom sudbine.
Biti 'Max Mara žena' gotovo je nevidljiv kvalitet
'Max Mara žena', kaže Grifits za, važnije je od toga ko je on kao dizajner, što delom objašnjava zašto se o njemu ne zna baš mnogo. Ta ženaje, kaže, važnija čak i od činjenice da modna kuća ove godine puni 70 godina postojanja, što prema njemu ne treba da slavi Max Mara, nego njeni kupci.
'Cela priroda proizvoda, izgled i stil Max Mare diskretni su i podcenjeni. Žena koja nosi odeću treba da govori sama za sebe, a ne da odeća za nju', kaže Grifits i objašnjava kako je biti 'Max Mara žena' gotovo nevidljiv kvalitet koji se može uočiti bilo gde u svetu.
'Nisam ušao u modu da bih bio poznat, pa mi ne treba ono 'Max Mara by Ian Griffiths' - nisam toliko egoističan'.
Obično je, kaže, vidi u gradu, bez obzira da li u tom trenutku ima na sebi nešto od modnog brenda za koji dizajnira.
'To je njen stav, njen stil, njena haljina. Ona je podcenjena, ali još uvek želi da se glave okreću za njom. Želim najbolje za ovu ženu. Ne radi se o fizičkom savršenstvu ili idealnoj fizičkoj lepoti. Za mene lepota proizlazi iz osećaja da znate ko ste i nečije inteligencije da to pokaže. Max Marina odeća dizajnirana je tako da to omogući', objašnjava Grifits.
Bivši panker i klinac iz kluba stoji iza kultnog brenda
Ako ste se ikad pitali koje dizajnersko ime stoji iza brenda Max Mara, verovatno vam ni u najluđim idejama na pamet nije padao bivši panker i, kako se sam naziva, 'klinac iz kluba'. Studije arhitekture, priznaje Grifits, napustio je jer je u Mančesteru bilo previše zabave. Živeo je savršeno od sitne naknade za nezaposlene, sam krojio svoju odeću i besplatno ulazio u sve klubove. Vest da premijerka Margaret Tatčer razmišlja o regrutaciji nezaposlenih za Falklandski rat podstakao ga je na razmišljanje kako je možda bolje da preduzme nešto po tom pitanju, pa je završio na studijama mode.
Srećom, legendarni dizajner Osi Klark upravo je počeo da podučava modu kada je Grifits stigao na univerzitte Manchester Poly. 'Naučio sam neveroatno mnogo. Naterao me je da razmišljam o odeći u odnosu na ljude koji će je nositi', rekao je u jednom intervjuu.
Školovanje je nastavio na Royal Collegeu of Art u Londonu, radeći usput honorarno u dizajnerskoj trgovini Browns, na novom odelu Alaja, na kojem se susreo s dizajnerskom modom.
Gotovo odustao od posla zbog bizarnog spleta okolnosti
Svih 60 studenata na njegovom kolegijumu predalo je projekat za Max Maru, a on je gotovo odustao zbog bizarnog spleta okolnosti.
'Živio sam u skvotu u Blumsburiju i noć pre predaje još sam radio na projektu kad je u 2.30 noću otkazao flomaster. Pomislio sam - dobro, mogao bih da odustanem i da odem u krevet. I baš tada moja cimerka Triš došla je iz kluba i pozajmila mi olovku', otkrio je Grifits za Gardijan.
Luiđi Maramoti, sin osnivača brenda Akilea, zamolio ga je da dođe u Italiju na sastanak. Tada 25-godišnjem Grifitsu dao je ponudu za celi život, jer u toj modnoj kući to praksa s gotovo svim radnicima. 'Sa svojim pomoćnikom, svojom desnom rukom, radim 28 godina i to je sasvim normalno za našu kompaniju', rekao je pre tri godine dizajner.
'Imam najkraću biografiju na svetu', smejući se kaže Grifits za jedan magazin. Nije se plašio da se preseli u Italiju odmah nakon diplomiranja jer je osećao veliku sklonost ka ovoj kompaniji.
'Možda to zvuči čudno kad pogledate moju biografiju i moju pank prošlost, buntovničku istoriju. Verovatno razmišljate o tome zašto je ovaj dečak bio spreman da se ubaci u kompaniju čije se vrednosti čine tako radikalno drugačijima od njegovih. Činjenica je da Max Maru nikad nisam gledao kao dobavljača luksuza. O luksuzu sam razmišljao kao o proizvodima koji su skupi i nepotrebni. Max Mara je nužnost, to je oprema kojom se žene mogu oklopiti i zauzeti svoje mesto u svetu', kaže Grifits.
Teško je oteti se utisku da kaput od 4 hiljade evra možda nije maloprodajni artikl od životne važnosti, ali Grifitsova poenta je u tome da se tihi radikalizam Max Mare lepo ukrstio s njegovim.
Italija i Engleska - savršen spoj za modni uspeh
Dane u toj fazi života Grifits je provodio iščekujući noć, slušajući s prijateljima Ultravox i Dejvida Bouvija, oblačeči se u ono što bi našao u prodavnicama polvne odeće i uopšte držeći se dalje od mejnstrim kulture. Bio je to, kaže, pravi poligon za Max Maru.
'Imam to nešto vizionarsko i inovativno u sebi, a mislim da je to razlog zašto mnogi italijanski brendovi imaju sklonost da zapošljavaju britanske dizajnere. Imamo neku vrstu stvaralačke originalnosti. Italijanski dizajn temelji se na kodovima, poput prešućno dogovorene uniforme. A mi Britanci često imamo svež, drugačiji način gledanja na svet. Kad spojite te stvari, događa se čarolija: klasicizam susreće radikalizam', objašnjava Grifits i dodaje da je ta vizionarska crta u brendu prisutna još od samih početaka.
'Seže to još od majke našeg osnivača. Sve se vrtelo oko toga kako žene mogu da izvuku najviše za sebe i svoju porodicu iz onoga što im je dostupno. Nije imala političku platformu, ali nije se bunila. Iskoristila je sve što je imala', kaže Grifits, aludirajući na Đuliju Maramoti, majku osnivača Max Mare Akilea, koja je vodila školu šivanje kako bi podstakla mlade žene da zarađuju novac.
'Max Mara žena' nikad ne ide na demonstracije, kaže Grifits, opisujući je više kao ženstvenu feminstkinju. I sam priznaje da malo čudno zvuči to da muškarac na poziciji autoriteta unutar kompanije govori o osnaživanju žena, ali kaže da, iako je biološki muškarac, to ne znači da ne može biti i feminista.
Grifits je pokazao to nebrojeno puta, a jedan od najočiglednijih primera toga je kolekcija je iz 2015., koju je stvorio oko ideje u kojoj je ponovo promislio Merilin Monro, ovoga puta ne kao seks-simbola, nego kao intelektualku, kao i kad je 2017. godine na modnu pistu u Milanu prvi poslao manekenku Halimu Aden u hidžabu.
Razgovarajući o planovima za angažman ove manekenke, predsednik i vlasnik Max Mare Luiđi Maramoti rekao mu je da je sve u redu, samo da se nada da neće time privući previše pažnje.
'Naravno da je to privuklo pažnju, ali gospodin Maramoti bio je oduševljen jer su reakcije bile potpuno pozitivne', kaže Grifits.
Još jedan neočekivani tok karijere bilo mu je podučavanje
Grifits je 10 godina bio voditelj modne škole na Univerzitetu Kingston, a predavao je i na Royal Collegeu Of Art u Londonu, na kojem se i sam školovao.
'Doživeo sam pravo zadovoljstvo sarađujući sa studentima dizajna. Na neki način sam ponosan što ih učim o pravoj prirodi dizajna. Koliko god mašte bilo uključeno u ono što rade, i koliko prividno kreativno, pokušavam da im usadim to da ono što rade ne može biti samo odraz njih samih, to mora biti za stvarne osobe', kaže Grifits, dodajući da to nije nimalo lako jer ne treba podcenjivati prirodnu potrebu dizajnera da se izraze.
Njemu samom u tome je pomoglo započeto studiranje arhitekture. 'Arhitektura započinje iz perspektive korisnika pa tako postoji nivo objektivnosti koji u modnom dizajnu ne postoji baš uvek', zaključuje Grifits.
